Железнички – као Гордијев чвор

Ниш – Ако је судити по најновијим иницијативама које се покрећу у врху државе, постоје добри изгледи да се коначно модернизује железнички саобраћај на југоистоку Србије. Да ли то значи да ће бити започето и решавање правог Гордијевог, односно проблема нишког железничког чвора? Градско руководство је решено да се више ништа не одлаже, али...

Од првих заговарања измештања значајног дела железничког саобраћаја из централног градског језгра у Нишу на ободе града, средином деведесетих година прошлог века, прошло је деценију и по. Све до данас, међутим, прича се завршавала само на констатацији о неопходности да се железнички саобраћај уклони из централне градске зоне у Нишу и на наводно постигнутим договорима, припремљеним протоколима и понекој одлуци републичких органа, који никада нису реализована у пракси.

За то време, више од 15 година, у Нишу су стално рађени и јавности представљани идејни и слични пројекти и узалудно је, то се мора признати, трошен не баш мали новац у те сврхе.

Изостајање конкретне реализације великог и значајног посла и за град Ниш и државу, почетком ове јесени навело је на закључак да више вајде од бескрајних разговора, седења и договарања, састанчења и празних обећања нема. Зато је Ниш затражио конкретан и одговор од „Железнице Србије” шта се у вези овог проблема може одмах, шта се у наредним годинама планира, односно да ли је уопште реално нешто очекивати. Оно што је пратило цео проблем железничког чвора Ниш у скоријој прошлости упозорава да не сме да се дозволи да опет урађени вредни пројекти у Нишу остану „мртво слово на папиру” и да у недоглед скупљају прашину по фиокама надлежних републичких и градских органа, дирекција и управа...

Крајем претходне седмице уприличен је скуп на којем се опет разговарало о нишком железничком чвору. Поред нишког и руководстава околних општина, такође заинтересованих за решење проблема, скупу су присуствовали и људи из железничких секција у Нишу и председник Управног одбора ЈП „Железнице Србије” Зоран Анђелковић.

Представници градског руководства Ниша отворено су, на једној страни, говорили да је проблем железнице кроз град због честих несрећа и лоше безбедности, али и застоја у саобраћају и много тога другог, главна „кочница” неоствареног експанзивнијег развоја Ниша и његове привреде.

А на другој страни је истакнуто да се од разрешења проблема, што сам град иначе не може, очекује много бржи и, коначно, европски развој Ниша.

Мишљења „обе стране” јасна су и истинита, али изгледа да је у овим кризним временима тешко рачунати на решење овог великог проблема и Ниша и Србије. Разговори су донели „одговор” да у овом тренутку, и то једино уз помоћ из иностранства и од Европске уније, предузеће „Железнице Србије” може само да планира модернизацију пруге на делу од излаза из Ниша према југоистоку. То значи да би се од железничке станице „Ћеле кула”, између Ниша и Нишке Бање, према Димитровграду и Бугарској радило на електрификацији пруге. Али, сви пројекти и програми око измештања нишког железничког чвора морају се, макар и привремено одложити за нека економски сигурнија и много повољнија времена.

Ипак, прича, речено нам је, није потпуно прекинута. Зна се да је Саобраћајни институт ЦИП урадио четири варијанте разрешења нишког чвора и железничког саобраћаја у граду и око њега и да су све и даље „у игри”. За Ниш и то нешто значи, јер, уз понављање да град сам не може много тога да предузима, са доста очекивања, али и оптимизма гледа се и даље према државним органима, министарствима и Београду. Тако ће бити све док се Гордијев чвор, како се већ зове нишки железнички, једнога дана и не реши.

Тома Тодоровић