EK: Nema istrage o martovskom pogromu

Od našeg stalnog dopisnika
Brisel, 12. oktobra – U nacrtu godišnjeg izveštaja Evropske komisije o napretku regiona zapadnog Balkana u procesu evrointegracija deo koji se odnosi na „Kosovo pod Rezolucijom 1244 UN” sadrži pored ostalog ocenu da je „bezbednosna situacija na severu i dalje zabrinjavajuća”. Takođe iznete su mnoge zamerke na račun vlasti u Prištini, a one se pre svega odnose na njihov kredibilitet i administrativne kapacitete i na nečinjenje u ključnim oblastima kao što su pravosuđe ili borba protiv organizovanog kriminala i korupcije.

„Vladavina zakona na severu Kosova nije zajamčena. Potrebno je da i kosovske i srpske vlasti učine napore u tom pogledu”, navedeno je u izveštaju EK.

Komisija je konstatovala da „nije bilo napretka u rešavanju slučajeva koji se odnose na događaje iz marta 2004. godine”, dodajući da je vođenje kriminalnih slučajeva u vezi sa martovskim pogromom i dalje otežano zbog „nestanka dokaza i izjava svedoka, izmeštanja ljudi, odbijanja pojedinaca iz kosovske policije da sarađuju, kao i zbog zastrašivanja svedoka, sudija i tužilaca”. Napominje se i da sud u severnom delu Kosovske Mitrovice radi ograničenim kapacitetom i izražava zabrinutost zbog odbijanja srpskih sudija i tužilaca da učestvuju u njegovom radu. Komisija je naglasila da je borba protiv nekažnjavanja od važnosti za pomirenje među zajednicama.

Opšta ocena EK je da je prištinski pravosudni sistem „nedelotvoran, i dalje slab i osetljiv na umešanost politike”, pa su mu potrebne suštinske reforme u koje će biti uključeni kosovski Srbi. „Srbi takođe treba da preduzmu proaktivne i konstruktivne korake u tom pogledu. Osiguravanje potpunog poštovanja vladavine prava ključan je prioritet evropskog partnerstva”.

Snabdevanje električnom energijom oblasti u kojima su Srbi većinsko stanovništvo nije u potpunosti zagarantovano smatra EK i dodaje da su Srbi potpisali kolektivne ugovore sa kosovskom elektrodistribucijom koji predviđaju plaćanje po utrošku dok su njihovi prethodni dugovi zamrznuti.

Situacija u vezi sa manjinskim zajednicama i dalje zabrinjava, ocenjuje EK. „Učinjen je mali napredak u pomirenju između zajednica. Angažovanje institucija na centralnom nivou potrebno je poboljšati. Mnogi ljudi iz manjinskih zajednica nastavljaju da profitiraju od rada u paralelnim strukturama za obrazovanje, socijalnu zaštitu i zdravstvo”.

Stopa povratka izbeglih na Kosovo i dalje je niska, pre svega zbog nedostatka posla, zbog nepoverenja u ostvarivanje prava na vlasništvo i bojazni za sigurnost. „Planovi za povratak nekih od kosovskih Albanaca u severnu Mitrovicu rezultirao je sukobom kosovskih Srba sa policijom, Kforom i Euleksom”, navodi EK dodajući da su „mnoga pravoslavna groblja na celom Kosovu oskrnavljena” kao i da su zabeleženi mnogi slučajevi međuetničkog nasilja.

U izveštaju se navodi i da je „zaštita kulturnog nasleđa poboljšana, ali da je potrebno još napora u budućnosti”. Obezbeđivanje zaštite kulturnog i verskog nasleđa, uključujući mere koje sprečavaju napade i gone napadače na objekte, ključni je prioritet evropskog partnerstva, navodi EK.

Komisija je još ocenila da sloboda izražavanja na Kosovu nije zagarantovana, da je porodično nasilje rasprostranjeno i zabrinjavajuće, kao i diskriminacija.

Navedeno je i da kosovska vlada treba da razvija i proširuje strategiju za međunarodnu reprezentaciju i za pristupanje međunarodnim telima i organizacijama. Komisija napominje da prištinske vlasti nisu bile u mogućnosti da učestvuju u svim događajima u državama koje nisu priznale Kosovo zbog teškoća u vezi sa upotrebom kosovskih pasoša, navodeći primer Samita jugoistočne Evrope na koji nisu otišle, jer im vlasti Moldavije nisu odobrile vize. Dodaje se i da se desilo nekoliko „incidenata” kada je bio onemogućen pristup Kosovu zbog zahteva visoko rangiranih funkcionera Srbije.

Komisija je navela da je konstruktivna saradnja na pitanjima koja su u vezi sa Srbijom ključna za evropsko partnerstvo.