ЕК: Нема истраге о мартовском погрому

Од нашег сталног дописника
Брисел, 12. октобра – У нацрту годишњег извештаја Европске комисије о напретку региона западног Балкана у процесу евроинтеграција део који се односи на „Косово под Резолуцијом 1244 УН” садржи поред осталог оцену да је „безбедносна ситуација на северу и даље забрињавајућа”. Такође изнете су многе замерке на рачун власти у Приштини, а оне се пре свега односе на њихов кредибилитет и административне капацитете и на нечињење у кључним областима као што су правосуђе или борба против организованог криминала и корупције.

„Владавина закона на северу Косова није зајамчена. Потребно је да и косовске и српске власти учине напоре у том погледу”, наведено је у извештају ЕК.

Комисија је констатовала да „није било напретка у решавању случајева који се односе на догађаје из марта 2004. године”, додајући да је вођење криминалних случајева у вези са мартовским погромом и даље отежано због „нестанка доказа и изјава сведока, измештања људи, одбијања појединаца из косовске полиције да сарађују, као и због застрашивања сведока, судија и тужилаца”. Напомиње се и да суд у северном делу Косовске Митровице ради ограниченим капацитетом и изражава забринутост због одбијања српских судија и тужилаца да учествују у његовом раду. Комисија је нагласила да је борба против некажњавања од важности за помирење међу заједницама.

Општа оцена ЕК је да је приштински правосудни систем „неделотворан, и даље слаб и осетљив на умешаност политике”, па су му потребне суштинске реформе у које ће бити укључени косовски Срби. „Срби такође треба да предузму проактивне и конструктивне кораке у том погледу. Осигуравање потпуног поштовања владавине права кључан је приоритет европског партнерства”.

Снабдевање електричном енергијом области у којима су Срби већинско становништво није у потпуности загарантовано сматра ЕК и додаје да су Срби потписали колективне уговоре са косовском електродистрибуцијом који предвиђају плаћање по утрошку док су њихови претходни дугови замрзнути.

Ситуација у вези са мањинским заједницама и даље забрињава, оцењује ЕК. „Учињен је мали напредак у помирењу између заједница. Ангажовање институција на централном нивоу потребно је побољшати. Многи људи из мањинских заједница настављају да профитирају од рада у паралелним структурама за образовање, социјалну заштиту и здравство”.

Стопа повратка избеглих на Косово и даље је ниска, пре свега због недостатка посла, због неповерења у остваривање права на власништво и бојазни за сигурност. „Планови за повратак неких од косовских Албанаца у северну Митровицу резултирао је сукобом косовских Срба са полицијом, Кфором и Еулексом”, наводи ЕК додајући да су „многа православна гробља на целом Косову оскрнављена” као и да су забележени многи случајеви међуетничког насиља.

У извештају се наводи и да је „заштита културног наслеђа побољшана, али да је потребно још напора у будућности”. Обезбеђивање заштите културног и верског наслеђа, укључујући мере које спречавају нападе и гоне нападаче на објекте, кључни је приоритет европског партнерства, наводи ЕК.

Комисија је још оценила да слобода изражавања на Косову није загарантована, да је породично насиље распрострањено и забрињавајуће, као и дискриминација.

Наведено је и да косовска влада треба да развија и проширује стратегију за међународну репрезентацију и за приступање међународним телима и организацијама. Комисија напомиње да приштинске власти нису биле у могућности да учествују у свим догађајима у државама које нису признале Косово због тешкоћа у вези са употребом косовских пасоша, наводећи пример Самита југоисточне Европе на који нису отишле, јер им власти Молдавије нису одобриле визе. Додаје се и да се десило неколико „инцидената” када је био онемогућен приступ Косову због захтева високо рангираних функционера Србије.

Комисија је навела да је конструктивна сарадња на питањима која су у вези са Србијом кључна за европско партнерство.