Buđenje usnule struke

Mladi arhitekta Dragan Marinčić, vlasnik projektantskog biroa "M+", dobitnik je prestižne nagrade "Ranko Radović" za uspešno realizovan Poslovni objekat "Levi 9" u Novom Sadu. Autorski rukopis ovog mladog arhitekte i njegovih saradnika Aleksandre Marinčić i Andree Tamaš karakterišu upravo one teze koje je zastupao prof. Radović, a to su – otvorenost i radoznalost prema savremenim tokovima u arhitekturi i pokušaji da se oni implementiraju u sredinu u kojoj trenutno stvaraju. Dragan Marinčić sa svojim timom pokušava da inovativnim rešenjima postepeno probudi arhitektonsku svest kako usnule struke, tako i običnih građana, i nepretenciozno ukaže na pravce kojima može krenuti arhitektura grada i regiona, pri tom prateći evropske tokove.

Na pitanje šta za njega znači ovo ugledno priznanje, Dragan Marinčić za naš list odgovara:

– Pored značaja koji imaju ličnost i delo samog profesora Radovića, nagradu koja nosi njegovo ime osnovale su renomirane institucije, a sam odbor i žiri sačinjavaju najeminentniji stručnjaci u oblasti umetnosti i arhitekture. Ovo priznanje je za nas velika čast, ali i potvrda da smo u svom viđenju dobre arhitekture na pravom putu. Ona je i podstrek za dalji rad i istrajavanje u borbi za afirmaciju struke.

Nagrađeni poslovni objekat nalazi se na granici najstarijeg gradskog jezgra u Novom Sadu, na lokaciji koja predstavlja završetak jednog urbanog bloka. Prema rečima našeg sagovornika, trebalo je dati odgovor na problem interpolacije – građenja u nasleđenom urbanom tkivu, kao i na budući razvoj okolnog prostora.

– Savremenim oblikovanjem i materijalizacijom ovog objekta želeli smo da kažemo da srednja rešenja, koja su karakteristična za Novi Sad, uglavnom nisu dobra, i da svako vreme nosi svoj izraz. Namera nam je bila da ovakav pristup bude inicijalni gest u daljem oblikovanju okvira Trifkovićevog trga, na kojem se objekat nalazi i čije se uređenje očekuje uskoro, te da se samim tim ukaže na mogući pravac stvaranja novih, kvalitetnih gradskih prostora, objašnjava Marinčić.

U obrazloženju žirija piše da Poslovni objekat "Levi 9" stvara novi prostorni identitet i da uspešno prevazilazi programske limite koje nosi jedan poslovni objekat. Mladi arhitekta objašnjava da svedena volumetrija i neki neočekivani materijali, ka što je drvena obloga, čine objekat već samim izgledom "drugačijim". S druge strane, napravljen je pokušaj da se izbegne hermetičnost klasičnih poslovnih objekata, te da se odnos sa okruženjem omekša.

– Zbog toga je prizemlje potpuno transparentno – kao da je staklom samo ograđen deo trga koji se podvlači pod objekat i na taj način povezuje pešačke tokove koji se tu sustižu. Pored toga, na koncept oblikovanja uticao je i karakter firme kojoj je zgrada namenjena i koja se bavi razvojem softvera – ne samo kao retorika u kojoj drvena kutija, koja je glavni volumen predstavlja metaforu kućišta, već najpre zbog želje da se ostvari živa komunikacija sa okolinom kroz prozirnu membranu staklene fasade. Tako se inače nevidljiv i neopipljiv rad prolaznicima razotkriva kao na ekranu, dok su, s druge strane, zaposleni uključeni u život ulice i trga, ističe Marinčić.

Naš sagovornik smatra da je savremeni radni prostor uvek predstavljao odgovor na karakter poslovanja i sistem rada, od strogo hijerarhijske organizacije kojoj odgovara klasičan kancelarijski radni prostor, preko slobodnijeg pejzažnog uređenja. Međutim, savremeni trendovi i analize ukazuju na treći, mešoviti tip, takozvani "klupski" radni prostor koji odgovara savremenom načinu rada i rešava različite zahteve. Savremeni radni prostor, nastavlja Marinčić, zahteva komforna individualna radna mesta, ali isto tako i raznovrsne zajedničke prostore gde se zaposleni susreću, odmaraju i razmenjuju ideje.

Marinčićev pogled na današnju arhitekturu u našoj zemlji izgleda ovako:

– Čini mi se da je arhitekturi danas potrebna "intenzivna nega" posle onoga što se, na polju građenja, dešavalo devedesetih godina, pa i sada u tranziciji. Rezultat zatvorenosti, siromaštva i investitorske (ne)logike je veliki broj veoma loših i nekvalitetnih objekata koji su oblikovali čitave gradske četvrti – kao što je to slučaj u Novom Sadu. Situacija se ipak menja, neki novi kapital se kultiviše i ima sluha za savremena kretanja u arhitekturi, a dokaz za to je sve veći broj kvalitetnih arhitektonskih dela koja se poslednjih godina realizuju.