Nismo pomagali Hrvatima

General Žan Ajnriš, koji je početkom devedesetih godina prošlog veka bio šef tajnih operacija u francuskoj vojnoj obaveštajnoj službi (DGSE), negira da je Francuska u to vreme tajno pomagala hrvatskoj vojsci, kao što je zabeležio njegov kolega iz francuskog obaveštajnog vrha general Filip Rondo.

Rondoove beleške su zaplenjene u okviru afere „Klirstrim”, čijim glavnim akterima se trenutno sudi u Francuskoj.

Kao „kolateralna šteta” u ovoj aferi, u kojoj je u prvom planu borba za vlast u francuskom političkom vrhu, na videlo su izašle i neke druge tajne iz Rondoove beležnice, među kojima je i tajna misija obuke i opremanja hrvatskih specijalnih jedinica u drugoj polovini 1991. godine, kao i veze francuskih obaveštajaca sa hrvatskim generalom Antom Gotovinom, optuženim za zločine protiv čovečnosti pred Haškim tribunalom.

Ajnriš, koji je 1992. godine osnovao Direkciju vojne obaveštajne službe (DRM) i bio na njenom čelu do imenovanja za operativnog šefa NATO-a u Bosni 1996. godine, tvrdi da to nije moguće.

– Da je organizovana takva obuka, to bi neminovno išlo preko mene, ili preko (Kloda) Silberzana (šef DGSE od 1989. do 1993. godine), a ja vam tvrdim da takve misije nije bilo. To je nešto što ne bih zaboravio, pogotovo što bi moji ljudi trebalo da budu za to zaduženi. To nismo bili mi, a ako nismo mi, ne vidim ko bi mogao da bude.

Da li je Rondou tada dodeljena posebna misija?

Ne, on nije imao kapacitet za to. To je čovek sa dobrim vezama, zahvaljujući njegovom ocu koji je bio odličan poznavalac arapskog sveta, a naročito Bliskog istoka. Rondo je čovek sa ličnim vezama, ali ne i organizator operacija. Moguće je da ga je lično poslao ministar, a ne služba, i da je stupio u vezu sa Gotovinom, ali on nije obučavao ljude.

Rondo je zabeležio da je na toj misiji radio sa agentima vaše službe...

Nije mogao bez mog i bez znanja direktora. To je nemoguće. Utoliko pre što nije uživao veliki ugled u službi. Na početku rata smo imali kontakte sa Hrvatima, ali veoma malo. Politika Francuske u to vreme nije bila veoma jasna. Čekali smo da vidimo razvoj situacije, ali osnovni refleks (predsednika Fransoa) Miterana bio je da se pozove na francusko-srpsko prijateljstvo, na šta se pozivaju i Srbi. U početku, dakle, uopšte nismo podržavali taj pokret. Potom je problem postao evropski. Nemci su odmah stali na stranu Hrvata koji su radili na raspadu Jugoslavije, a Francuzi su u prvi plan stavili ono što im je u tom trenutku bilo važnije – jedinstvo Evrope. Nisu želeli da o tako ozbiljnom događaju kao što je rat u Evropi evropske zemlje imaju različite stavove.

Kakva je bila veza francuske obaveštajne službe sa Gotovinom?

Naš interes, kao obaveštajne službe, bio je da na najbolji mogući način o situaciji na terenu informišemo političare i predstavnike UN. Zato smo sproveli jedan broj obaveštajnih operacija. Među hrvatskim oficirima je bilo mnogo onih koji su dolazili iz francuske vojske, iz Legije (stranaca). Neke od njih smo pustili namerno, rekli smo im da mogu da se vrate u Hrvatsku, ali da nas obaveštavaju. Oni su zvanično dezertirali i priključili se hrvatskoj vojsci u kojoj su brzo napredovali, jer ta vojska nije bila brojna, a mi smo zadržali veze sa njima i oni su nam davali obaveštajne podatke.

Gotovina takođe?

Da, između ostalih.

U beleškama Rondoa govori se o tome da Francuskoj nije bilo u interesu hapšenje Gotovine i isporučivanje Tribunalu...

To je moguće, ali u to vreme više nisam bio u službi.

Prema istom izvoru, hrvatski general je rekao da neće ništa reći o vezama koje je imao sa francuskom službom...

Hrvati koji su otišli iz Legije u hrvatsku vojsku a potom davali podatke francuskoj obaveštajnoj službi neće danas da se hvale time. Kada bi javno rekli da su obaveštavali Francuze o svemu što su nameravali da urade, u očima njihovih sunarodnika bi bili izdajnici.

Međutim, to što su imali snažne zaštitnike moglo bi da im pomogne pred međunarodnim sudom...

Mi ih nismo podržavali, samo smo dobijali obaveštajne podatke od njih, to je sve.

A kada bi rekli da su sarađivali sa Amerikancima?

To nije isto, jer su, kao što znamo, Amerikanci u velikoj meri pomogli Hrvate. Oni su organizovali napad na Krajinu, preko plaćeničke organizacije MPRI (Military Professional Resources Incorporated), a ne Francuzi.

U beleškama generala Rondoa govori se da je agent vaše službe pratio operaciju „Oluja” s hrvatske strane...

Moguće je da je neko to pratio za DGSE, to je normalno, ako se ukaže prilika.

Bivši haški tužilac Karla del Ponte optuživala je Francusku, pored SAD i Velike Britanije, da nije htela da pošalje svoje generale i vojnike da svedoče o događajima tokom rata...

Da, to je tačno. Francuska vlada nije želela da neki francuski vojnici budu optuženi da nisu sprečili ono što se desilo u Srebrenici.