Нисмо помагали Хрватима

Генерал Жан Ајнриш, који је почетком деведесетих година прошлог века био шеф тајних операција у француској војној обавештајној служби (ДГСЕ), негира да је Француска у то време тајно помагала хрватској војсци, као што је забележио његов колега из француског обавештајног врха генерал Филип Рондо.

Рондоове белешке су заплењене у оквиру афере „Клирстрим”, чијим главним актерима се тренутно суди у Француској.

Као „колатерална штета” у овој афери, у којој је у првом плану борба за власт у француском политичком врху, на видело су изашле и неке друге тајне из Рондоове бележнице, међу којима је и тајна мисија обуке и опремања хрватских специјалних јединица у другој половини 1991. године, као и везе француских обавештајаца са хрватским генералом Антом Готовином, оптуженим за злочине против човечности пред Хашким трибуналом.

Ајнриш, који је 1992. године основао Дирекцију војне обавештајне службе (ДРМ) и био на њеном челу до именовања за оперативног шефа НАТО-а у Босни 1996. године, тврди да то није могуће.

– Да је организована таква обука, то би неминовно ишло преко мене, или преко (Клода) Силберзана (шеф ДГСЕ од 1989. до 1993. године), а ја вам тврдим да такве мисије није било. То је нешто што не бих заборавио, поготово што би моји људи требало да буду за то задужени. То нисмо били ми, а ако нисмо ми, не видим ко би могао да буде.

Да ли је Рондоу тада додељена посебна мисија?

Не, он није имао капацитет за то. То је човек са добрим везама, захваљујући његовом оцу који је био одличан познавалац арапског света, а нарочито Блиског истока. Рондо је човек са личним везама, али не и организатор операција. Могуће је да га је лично послао министар, а не служба, и да је ступио у везу са Готовином, али он није обучавао људе.

Рондо је забележио да је на тој мисији радио са агентима ваше службе...

Није могао без мог и без знања директора. То је немогуће. Утолико пре што није уживао велики углед у служби. На почетку рата смо имали контакте са Хрватима, али веома мало. Политика Француске у то време није била веома јасна. Чекали смо да видимо развој ситуације, али основни рефлекс (председника Франсоа) Митерана био је да се позове на француско-српско пријатељство, на шта се позивају и Срби. У почетку, дакле, уопште нисмо подржавали тај покрет. Потом је проблем постао европски. Немци су одмах стали на страну Хрвата који су радили на распаду Југославије, а Французи су у први план ставили оно што им је у том тренутку било важније – јединство Европе. Нису желели да о тако озбиљном догађају као што је рат у Европи европске земље имају различите ставове.

Каква је била веза француске обавештајне службе са Готовином?

Наш интерес, као обавештајне службе, био је да на најбољи могући начин о ситуацији на терену информишемо политичаре и представнике УН. Зато смо спровели један број обавештајних операција. Међу хрватским официрима је било много оних који су долазили из француске војске, из Легије (странаца). Неке од њих смо пустили намерно, рекли смо им да могу да се врате у Хрватску, али да нас обавештавају. Они су званично дезертирали и прикључили се хрватској војсци у којој су брзо напредовали, јер та војска није била бројна, а ми смо задржали везе са њима и они су нам давали обавештајне податке.

Готовина такође?

Да, између осталих.

У белешкама Рондоа говори се о томе да Француској није било у интересу хапшење Готовине и испоручивање Трибуналу...

То је могуће, али у то време више нисам био у служби.

Према истом извору, хрватски генерал је рекао да неће ништа рећи о везама које је имао са француском службом...

Хрвати који су отишли из Легије у хрватску војску а потом давали податке француској обавештајној служби неће данас да се хвале тиме. Када би јавно рекли да су обавештавали Французе о свему што су намеравали да ураде, у очима њихових сународника би били издајници.

Међутим, то што су имали снажне заштитнике могло би да им помогне пред међународним судом...

Ми их нисмо подржавали, само смо добијали обавештајне податке од њих, то је све.

А када би рекли да су сарађивали са Американцима?

То није исто, јер су, као што знамо, Американци у великој мери помогли Хрвате. Они су организовали напад на Крајину, преко плаћеничке организације МПРИ (Military Professional Resources Incorporated), а не Французи.

У белешкама генерала Рондоа говори се да је агент ваше службе пратио операцију „Олуја” с хрватске стране...

Могуће је да је неко то пратио за ДГСЕ, то је нормално, ако се укаже прилика.

Бивши хашки тужилац Карла дел Понте оптуживала је Француску, поред САД и Велике Британије, да није хтела да пошаље своје генерале и војнике да сведоче о догађајима током рата...

Да, то је тачно. Француска влада није желела да неки француски војници буду оптужени да нису спречили оно што се десило у Сребреници.