Jedan dan života

Jednodnevna poseta Beogradu ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva u utorak ograničena je vremenom i protokolom. I pre nego što je satnica boravka Medvedeva u Beogradu bila poznata Tomislav Nikolić, predsednik SNS-a, rekao je da će se videti sa njim ako Rus o tome bude odlučivao. Istina, Medvedev ne izbegava sopstvenu opoziciju, ali je pitanje koliko mu je zanimljiva naša. Zna se da će Medvedev doći u parlament i obratiti se poslanicima. Na koktelu posle toga oni će moći i da razgovaraju sa njim. Ali, Nikolić je očigledno želeo razgovor u četiri oka ili bar u prisustvu opozicije.

Vladislav Jovanović, ambasador u penziji i nekadašnji ministar inostranih poslova, kaže da postoje opšta pravila ko se sastaje sa visokim gostom iz inostranstva. „U demokratskim zemljama strani gost sreće se i sa predstavnicima opozicije. I dok je Slobodan Milošević bio na vlasti gosti iz inostranstva sretali su se sa opozicijom. To što je Tomislav Nikolić izrazio želju da se vidi sa Medvedevom je u redu, a da li će tako i biti videćemo. Potpredsednik SAD Bajden nije se sreo sa opozicijom kada je bio u Srbiji.” I strani gost može da izrazi želju da se vidi sa opozicijom. „Prilikom ugovaranja posete izražavaju se želje gosta i domaćina. Ali, vreme posete Medvedeva je kratko, ostaje samo jedan dan i pitanje je da li će moći da se vidi i sa opozicijom.” Na pitanje da li zna za neke nesporazume zbog neslaganja domaćina sa željama gosta, Jovanović kaže da može da postoji izvesno neslaganje, ali da se to prikriva. „Ipak sve se čini da se gost ne ošteti.”

U vreme vladavine Slobodana Miloševića gosti iz inostranstva su se viđali i sa opozicijom. Objašnjavajući Miloševićevu reakciju, Jovanović kaže da je on ostavljao vreme za opoziciju, i da to nije ni pozdravljao ni kritikovao. „Galantno je puštao opoziciju da razgovara sa stranim gostima. Na primer, nekadašnji francuski predsednik Fransoa Miteran je izrazio želju da se sretne sa jugoslovenskim disidentom Milovanom Đilasom, ali to neki nisu hteli zbog domaćina.” Podsećamo Jovanovića da se Ričard Holbruk, specijalni izaslanik za Balkan, u poseti našoj zemlji čak fotografisao sa naoružanim pripadnicima OVK. Tada je izostala zvanična reakcija i Milošević je nastavio da se viđa sa Holbrukom. „On je progutao tu gorku pilulu da bi trasirao put s Amerikom, a Holbruk je bio u obavezi da učni neki ustupak. Tada su i lord Oven i Stoltenberg razgovarali sa opozicijom.” Da li je Milošević ikada pozvao nekog opozicionara na sastanak sa bilo kojim političarem iz inostranstva? Jovanović kaže da koliko zna nije. „To se i ne čini, niti to rade druge države. Kada je Čerčil bio kod Ruzvelta nije bilo nikoga iz opozicije. Nikolić malo sebe favorizuje, ali to je deo opozicione borbe. Ako bi Medvedev produžio boravak, onda bi se verovatno našlo vreme za Nikolića i Koštunicu, ali ne i za Čedomira Jovanovića jer je manjinska opozicija i sarađuje sa vlašću.”

Dragoljub Mićunović, predsednik Političkog saveta Demokratske stranke, izjavu Nikolića da bi se video sa Medvedevom kada bi to zavisilo od Medvedeva i da se neće videti sa njim ako to zavisi od Tadića komentariše ovako: „Smešno. Toliko su se utrkivali ulagujući se čas Americi, čas Rusiji. Svi su zbog toga frustrirani a ne mogu biti nikakav faktor.” Na pitanje sa kojim se stranim političarima koji su dolazili kod Miloševića sretao dok je bio u opoziciji kaže: „Ni sa jednim, naravno.” On objašnjava da se ponekad dešava da se gosti iz inostranstva viđaju sa predstavnicima opozicije, mada se najčešće sreću sa predstavnicima civilnog sektora. „Insistiranje opozicije na susretima sa stranim gostima vodi zaoštravanju odnosa. To se upravo dogodilo pošto radikali neće ići u holandski parlament. Odbor za spoljne poslove odlučuje ko će ići u Holandiju, i ako je neko protiv EU nije pogodan, jer se ide da bismo što pre ušli u Evropu. Druga stvar su stalne delegacije. Sada postoji i pojačana nervoza zbog dolaska Medvedeva.”

Slobodan Vuksanović, direktor Informativne službe DSS-a, kaže da ne zna zašto bi bilo važno ko će s kim da se vidi. „Nebitno je ko će da vidi Medvedeva, već je bitno da se naprave konkretni ekonomski aranžmani. Susreti opozicije sa stranim gostima su zavisili od okolnosti, a to nije ni važno jer su oni dolazili zbog svojih interesa. Kada su u vreme najvećih protesta u Beograd došli američki kongresmeni, mislili smo da se međunarodna zajednica zainteresovala za nas. Mislili smo da će obavestiti svet o izbornoj krađi. Oni su u stvari išli u Crnu Goru i slučajno su svratili u Beograd. Sa gostima iz inostranstva se rukuju oni koji su na vlasti, a da li će se sa gostima sresti i opozicija to zavisi od gostiju, procene i vremena. Da smo veliki, i mi bismo se tako ponašali. Kao član DSS-a mislim da bi bilo logično da se Medvedev vidi sa Vojislavom Koštunicom koga zna. Treba poštovati i diplomatska pravila a gost uglavnom ne želi da se meša u protokol domaćina.” Vuksanović ne može da se seti da li je za vreme dve Koštuničine vlade bila praksa da se opozicija viđa i razgovara sa zvaničnicima iz inostranstva. „Gosti procenjuju da li će time narušiti neke odnose. Ali, to sve zavisi od slučaja do slučaja i trenutne političke situacije.”