Један дан живота

Једнодневна посета Београду руског председника Дмитрија Медведева у уторак ограничена је временом и протоколом. И пре него што је сатница боравка Медведева у Београду била позната Томислав Николић, председник СНС-а, рекао је да ће се видети са њим ако Рус о томе буде одлучивао. Истина, Медведев не избегава сопствену опозицију, али је питање колико му је занимљива наша. Зна се да ће Медведев доћи у парламент и обратити се посланицима. На коктелу после тога они ће моћи и да разговарају са њим. Али, Николић је очигледно желео разговор у четири ока или бар у присуству опозиције.

Владислав Јовановић, амбасадор у пензији и некадашњи министар иностраних послова, каже да постоје општа правила ко се састаје са високим гостом из иностранства. „У демократским земљама страни гост среће се и са представницима опозиције. И док је Слободан Милошевић био на власти гости из иностранства сретали су се са опозицијом. То што је Томислав Николић изразио жељу да се види са Медведевом је у реду, а да ли ће тако и бити видећемо. Потпредседник САД Бајден није се срео са опозицијом када је био у Србији.” И страни гост може да изрази жељу да се види са опозицијом. „Приликом уговарања посете изражавају се жеље госта и домаћина. Али, време посете Медведева је кратко, остаје само један дан и питање је да ли ће моћи да се види и са опозицијом.” На питање да ли зна за неке неспоразуме због неслагања домаћина са жељама госта, Јовановић каже да може да постоји извесно неслагање, али да се то прикрива. „Ипак све се чини да се гост не оштети.”

У време владавине Слободана Милошевића гости из иностранства су се виђали и са опозицијом. Објашњавајући Милошевићеву реакцију, Јовановић каже да је он остављао време за опозицију, и да то није ни поздрављао ни критиковао. „Галантно је пуштао опозицију да разговара са страним гостима. На пример, некадашњи француски председник Франсоа Митеран је изразио жељу да се сретне са југословенским дисидентом Милованом Ђиласом, али то неки нису хтели због домаћина.” Подсећамо Јовановића да се Ричард Холбрук, специјални изасланик за Балкан, у посети нашој земљи чак фотографисао са наоружаним припадницима ОВК. Тада је изостала званична реакција и Милошевић је наставио да се виђа са Холбруком. „Он је прогутао ту горку пилулу да би трасирао пут с Америком, а Холбрук је био у обавези да учни неки уступак. Тада су и лорд Овен и Столтенберг разговарали са опозицијом.” Да ли је Милошевић икада позвао неког опозиционара на састанак са било којим политичарем из иностранства? Јовановић каже да колико зна није. „То се и не чини, нити то раде друге државе. Када је Черчил био код Рузвелта није било никога из опозиције. Николић мало себе фаворизује, али то је део опозиционе борбе. Ако би Медведев продужио боравак, онда би се вероватно нашло време за Николића и Коштуницу, али не и за Чедомира Јовановића јер је мањинска опозиција и сарађује са влашћу.”

Драгољуб Мићуновић, председник Политичког савета Демократске странке, изјаву Николића да би се видео са Медведевом када би то зависило од Медведева и да се неће видети са њим ако то зависи од Тадића коментарише овако: „Смешно. Толико су се утркивали улагујући се час Америци, час Русији. Сви су због тога фрустрирани а не могу бити никакав фактор.” На питање са којим се страним политичарима који су долазили код Милошевића сретао док је био у опозицији каже: „Ни са једним, наравно.” Он објашњава да се понекад дешава да се гости из иностранства виђају са представницима опозиције, мада се најчешће срећу са представницима цивилног сектора. „Инсистирање опозиције на сусретима са страним гостима води заоштравању односа. То се управо догодило пошто радикали неће ићи у холандски парламент. Одбор за спољне послове одлучује ко ће ићи у Холандију, и ако је неко против ЕУ није погодан, јер се иде да бисмо што пре ушли у Европу. Друга ствар су сталне делегације. Сада постоји и појачана нервоза због доласка Медведева.”

Слободан Вуксановић, директор Информативне службе ДСС-а, каже да не зна зашто би било важно ко ће с ким да се види. „Небитно је ко ће да види Медведева, већ је битно да се направе конкретни економски аранжмани. Сусрети опозиције са страним гостима су зависили од околности, а то није ни важно јер су они долазили због својих интереса. Када су у време највећих протеста у Београд дошли амерички конгресмени, мислили смо да се међународна заједница заинтересовала за нас. Мислили смо да ће обавестити свет о изборној крађи. Они су у ствари ишли у Црну Гору и случајно су свратили у Београд. Са гостима из иностранства се рукују они који су на власти, а да ли ће се са гостима срести и опозиција то зависи од гостију, процене и времена. Да смо велики, и ми бисмо се тако понашали. Као члан ДСС-а мислим да би било логично да се Медведев види са Војиславом Коштуницом кога зна. Треба поштовати и дипломатска правила а гост углавном не жели да се меша у протокол домаћина.” Вуксановић не може да се сети да ли је за време две Коштуничине владе била пракса да се опозиција виђа и разговара са званичницима из иностранства. „Гости процењују да ли ће тиме нарушити неке односе. Али, то све зависи од случаја до случаја и тренутне политичке ситуације.”