Miris kestenja

Vraća snagu sportistima posle napornih treninga, mršavoj deci pomaže da se ugoje. Ipak, kesten je neprikosnoven kao pire sa šlagom, i čokoladom ako može

Ako ljubičice najavljuju proleće, onda je miris pečenog kestenja na gradskim ulicama simbol stupanja „na vlast” jeseni.

Kesten ima visoku energetsku vrednost. Za razliku od oraha i lešnika, sadrži mnogo skroba, malo šećera i tek dva procenta masti, i jedini od svih orašastih plodova sadrži vitamin Ce. Sa jednog stabla dobije se oko 200 kilograma ploda i drvo može da opstane i više od pet vekova. Postojbina kestena je Azija. Istorijski dokumenti potvrđuju da je neki stari Grk zabeležio u trećem veku pre nove ere da su persijske aristokrate svoju dečicu hranile kestenjem ne bi li popravila težinu.

Nikoga, naravno, ne bi trebalo ubeđivati da je kesten bitna stavka u receptima poslastičara i vrednih domaćica. Kuvan pa propasiran, zaslađen i poslužen sa šlagom, a tek kao nadev u rolatu, torti….

U te svrhe koriste se dve vrste kestena: obični (s donje strane spljošten a sa gornje ispupčen) i maroni (ispupčen sa obe strane). Druga vrsta je znatno bolja za spremanje slatkiša. Već smo pominjali onu mršavu bogatašku decu iz davnih vremena, pa da dodamo – zahvaljujući visokoj energetskoj vrednosti kesten je odličan za neuhranjenu decu, kao i za sportiste koji imaju naporne treninge.

Ipak, i od starijeg podatka postoji stariji. Jedna od najstarijih upotreba kestena bila je sušenje i mlevenje u brašno. Bilo je to brašno za hleb svuda gde je kesten uspevao. Kad su sredinom prošlog veka rađena etnografska istraživanja na Korzici, još je bilo starih ljudi koji nikada nisu jeli pšenični ili hleb od neke druge žitarice. Na Korzici je kesten bio toliko važan u ishrani stanovništva da se taj „drveni hleb” jeo čak i u dvadesetom veku. Za svadbe su se na Korzici, jer to je bila specijalna prilika, pripremala čak 22 jela od kestenovog brašna.

Ali, nije kesten bio samo hrana siromašnih koji ga i danas skupljaju po šumi. Bogati su ga konzumirali redovno kao slatkiš. „Maron glase” ili, opisno, maroni kuvani u šećernom sirupu, zapravo su kandirani i zbog vrlo pipavog postupka pripreme cena im je bila visoka. U Francuskoj i Engleskoj i danas ih obično kupuju za novogodišnje i uskršnje praznike.

Pri kupovini kestenja trebalo bi obratiti pažnju da plod bude veći i sjajan, bez rupica na ljusci. Kada se ljušti, potrebno je zaseći spoljašnju tvrdu ljusku pazeći da se tanka unutrašnja ne zaseče. Posle kuvanja, dok je kesten još vreo, ljušti se unutrašnja kora.

Recept: Kesten pire. Potrebno je kilogram kestena, 1,5 dl mleka, kašičica margarina ili putera, 200 g šećera u prahu i kašičica ruma.

Kestenje valja zarezati i kuvati tri minuta, oljuštiti od čvrste ljuske i ostaviti u malo posoljenoj vodi da potpuno omekša. Tada će se tanka kožica skinuti bez problema. Protisnuti kestenje u presi za pire krompir, dodati mleko, rastopljeni margarin, šećer u prahu i rum. Sve zajedno dobro izmešati i po želji dodati još šećera. Ne smeta ako se ukrasi šlagom i rendanom ili rastopljenom čokoladom. Naprotiv!