Izolacija čuva energiju i novčanik

Kada bi se u stambenim i poslovnim zgradama uradila odgovarajuća izolacija uštedelo bi se oko 30 odsto energije koja se sada utroši u prestonici. Specijalni prozori koji odlično „dihtuju” značajno utiču na smanjenje rasipanja toplote, a cena im je od 100 do 130 evra po kvadratnom metru. Premda bi poboljšanje izolacije, na duge staze, donelo i finansijsku korist, u gradskoj upravi još nisu razmatrali eventualno subvencionisanje kredita za tu svrhu jer je, kažu, najpre potrebno obrazovati narod o važnosti uštede energije.

– Kada se govori o energetskoj efikasnosti, većina najpre pomisli na štednju, ali to je samo jedna dimenzija. Najbitnije je da se rasipanje energije svede na minimum, a da se to nimalo ne odrazi na kvalitet života. Zašto biste, na primer, ostavljali svetlo da gori dok niste u kući, kad njegovim isključivanjem nećete izgubiti ništa. Izolacijom objekta i zamenom prozora u stanu od 50 kvadratnih metara moguće je uštedeti 30 odsto energije – objašnjava Bojan Kovačić, direktor Agencije za energetsku efikasnost.

On naglašava da bi izolacioni sloj u spoljnim zidovima trebalo da bude širok makar 10 centimetara, iako je ovde često praksa da se ne postavlja „deblji” od pet centimetara. Bez značaja za energetsku uštedu nisu ni izolacioni prozori. Kupcima se savetuje da vode računa o koeficijentu prolaza toplote koji ne bi smeo da bude viši od 1,7. Cena im je visoka, ali ima tendenciju opadanja. U Agenciji za energetsku efikasnost tvrde da je rok povraćaja ove investicije od četiri do sedam godina.

– Što je veća površina prozora, pre će se vratiti uloženi novac. Kod nas ima slučajeva da okna u nekim zgradama nisu menjana i po 30 godina. Ko ne može da priušti najbolje prozore, može na postojeće da postavi gumene lajsne koje dobro „dihtuju”, a temperatura u prostoriji brzo poraste za nekoliko stepeni – poručuje Kovačić dodajući da ukoliko želimo da osetimo finansijski efekat energetske uštede, a korisnici smo usluga „Beogradskih elektrana”, moramo preći na naplatu grejanja po utrošku.

Uslovi za takav režim naplate, međutim, kod većine pretplatnika još nisu stečeni, pa se računi obračunavaju po kvadraturi stambenog ili poslovnog prostora. Da bi se platilo onoliko toplotne energije koliko je i potrošeno neophodno je na sva grejna tela ugraditi delitelje toplote i termostatske ventile, a cena jednog takvog ventila je oko 25 evra. „Beogradske elektrane” su pokrenule „pilot projekat” za primenu ovih ventila, a prvi efekti uštede su već vidljivi.

– U Novom Beogradu, u Bulevaru Avnoja 213 i Bulevaru Arsenija Čarnojevića 106 ugrađeni su termostatski ventili, delitelji toplote, zamenjeni su prozori i balkonska vrata, a rezultati su pokazali da se takvim merama, uz adekvatnu edukaciju stanara, potrošnja toplotne energije može umanjiti i do 30 odsto. Merenje individualne potrošnje po stanu vrši se u objektu u Bulevaru Zorana Đinđića 48b, gde je investitor ugradio termoregulacione ventile i merače potrošnje na ulazu u svaki stan. Ova zgrada ima visokokvalitetnu termoizolaciju i kvalitetnu stolariju, tako da stanari, koji već plaćaju grejanje po utrošku, ostvaruju značajne uštede. Ovde je potrošnja u protekloj grejnoj sezoni iznosila 90 kilovat-časova po kvadratnom metru, dok je prosečna potrošnja u Beogradu oko 140 kilovat-časova po kvadratu – objašnjavaju u „Beogradskim elektranama”, a naplatu po utrošku toplotne energije obavljaju za još šest zgrada i 47 privatnih kuća u kojima je ugrađena potrebna oprema.

Iako stručnjaci, sem energetske, ukazuju i na ekonomsku dobit od izolacije, u gradskoj upravi smatraju da je pre masovne primene ovog principa potrebno edukovati narod.

– Ako uzmemo za primer korisnike usluga „Beogradskih elektrana”, od njih 300.000 dve trećine nemaju kvalitetnu izolaciju. Za jedan prosečan stan od 50 kvadrata potrebno je nešto više od 2.000 evra za postavljanje odgovarajućih prozora. Grad nema novac da subvencioniše kredite za nabavku tako skupe opreme za 200.000 korisnika, pa ukoliko takvih kredita i bude odobravaće ih neka od banaka – kaže Goran Aleksić, član Gradskog veća.

Takva banke trebalo bi da prepoznaju svoj interes u kreditiranju nabavke opreme za izolaciju, i to sa fiksnim dinarskim kamatama.