Изолација чува енергију и новчаник

Када би се у стамбеним и пословним зградама урадила одговарајућа изолација уштедело би се око 30 одсто енергије која се сада утроши у престоници. Специјални прозори који одлично „дихтују” значајно утичу на смањење расипања топлоте, а цена им је од 100 до 130 евра по квадратном метру. Премда би побољшање изолације, на дуге стазе, донело и финансијску корист, у градској управи још нису разматрали евентуално субвенционисање кредита за ту сврху јер је, кажу, најпре потребно образовати народ о важности уштеде енергије.

– Када се говори о енергетској ефикасности, већина најпре помисли на штедњу, али то је само једна димензија. Најбитније је да се расипање енергије сведе на минимум, а да се то нимало не одрази на квалитет живота. Зашто бисте, на пример, остављали светло да гори док нисте у кући, кад његовим искључивањем нећете изгубити ништа. Изолацијом објекта и заменом прозора у стану од 50 квадратних метара могуће је уштедети 30 одсто енергије – објашњава Бојан Ковачић, директор Агенције за енергетску ефикасност.

Он наглашава да би изолациони слој у спољним зидовима требало да буде широк макар 10 центиметара, иако је овде често пракса да се не поставља „дебљи” од пет центиметара. Без значаја за енергетску уштеду нису ни изолациони прозори. Купцима се саветује да воде рачуна о коефицијенту пролаза топлоте који не би смео да буде виши од 1,7. Цена им је висока, али има тенденцију опадања. У Агенцији за енергетску ефикасност тврде да је рок повраћаја ове инвестиције од четири до седам година.

– Што је већа површина прозора, пре ће се вратити уложени новац. Код нас има случајева да окна у неким зградама нису мењана и по 30 година. Ко не може да приушти најбоље прозоре, може на постојеће да постави гумене лајсне које добро „дихтују”, а температура у просторији брзо порасте за неколико степени – поручује Ковачић додајући да уколико желимо да осетимо финансијски ефекат енергетске уштеде, а корисници смо услуга „Београдских електрана”, морамо прећи на наплату грејања по утрошку.

Услови за такав режим наплате, међутим, код већине претплатника још нису стечени, па се рачуни обрачунавају по квадратури стамбеног или пословног простора. Да би се платило онолико топлотне енергије колико је и потрошено неопходно је на сва грејна тела уградити делитеље топлоте и термостатске вентиле, а цена једног таквог вентила је око 25 евра. „Београдске електране” су покренуле „пилот пројекат” за примену ових вентила, а први ефекти уштеде су већ видљиви.

– У Новом Београду, у Булевару Авноја 213 и Булевару Арсенија Чарнојевића 106 уграђени су термостатски вентили, делитељи топлоте, замењени су прозори и балконска врата, а резултати су показали да се таквим мерама, уз адекватну едукацију станара, потрошња топлотне енергије може умањити и до 30 одсто. Мерење индивидуалне потрошње по стану врши се у објекту у Булевару Зорана Ђинђића 48б, где је инвеститор уградио терморегулационе вентиле и мераче потрошње на улазу у сваки стан. Ова зграда има висококвалитетну термоизолацију и квалитетну столарију, тако да станари, који већ плаћају грејање по утрошку, остварују значајне уштеде. Овде је потрошња у протеклој грејној сезони износила 90 киловат-часова по квадратном метру, док је просечна потрошња у Београду око 140 киловат-часова по квадрату – објашњавају у „Београдским електранама”, а наплату по утрошку топлотне енергије обављају за још шест зграда и 47 приватних кућа у којима је уграђена потребна опрема.

Иако стручњаци, сем енергетске, указују и на економску добит од изолације, у градској управи сматрају да је пре масовне примене овог принципа потребно едуковати народ.

– Ако узмемо за пример кориснике услуга „Београдских електрана”, од њих 300.000 две трећине немају квалитетну изолацију. За један просечан стан од 50 квадрата потребно је нешто више од 2.000 евра за постављање одговарајућих прозора. Град нема новац да субвенционише кредите за набавку тако скупе опреме за 200.000 корисника, па уколико таквих кредита и буде одобраваће их нека од банака – каже Горан Алексић, члан Градског већа.

Таква банке требало би да препознају свој интерес у кредитирању набавке опреме за изолацију, и то са фиксним динарским каматама.