Slikar originalne fantastike

Paraćin – Likovni radovi Paraćinca Zorana Ivanovića, vanrednog profesora slikarstva na Filološko-umetničkom fakultetu u Kragujevcu, deo su izložbe „Veliki slikari sutrašnjice“, koja je 2. oktobra otvorena u Luvru. Inače, njemu je ovo peti put da izlaže u Parizu, u okviru postavki koje predstavljaju najveće slikare dvadesetog veka. Ivanović je još 1987. dobio gran pri Monte Karla, kojim je od srpskih umetnika jedino još počastvovan Petar Lubarda. Od tada, njegovo ime postaje sve značajnije u evropskom slikarstvu.

– Moja dela našla su se na izložbi „Na kraju vremena“, koju je nemačka vlada organizovala 2001. godine u Erlengenu, jednom od najvećih nemačkih univerzitetskih centara. Izložba je, povodom novog milenijuma, organizovana u oblasti fantastike, književnosti i slikarstva. Žiri me je uvrstio među 35 najboljih slikara fantastike. Kao najmlađi slikar, našao sam se rame uz rame sa Direrom, Salvadorom Dalijem, Pikasom, umetnicima koji su postali mit – ističe Ivanović za naš list.

Likovni kritičari su tom prilikom ocenili da je Ivanović jedan od najoriginalnijih mladih slikara fantastike, odnosno takozvane figuracije, pa su ga uvrstili u grupu novih simbolista koju čini petnaestak slikara.

– Moju likovnu preokupaciju čine stabla koja u metaforičkom smislu predstavljaju i porodična stabla ili božju lozu. Stabla uvek imaju mušku i žensku stranu, trougao, simbol Duha svetog, a i boje su originalne – kaže Ivanović, umetnik velike i svestrane energije koji, pored bavljenja umetnošću, četiri decenije trenira i karate, sport koji mu, kako sam kaže, omogućava da slika bez prestanka i po dvanaest sati dnevno. Ivanović je objavio i zbirku pesama „Nežni disač vazduha“, kao i poetsku prozu „Sećanje na prirodu“, a trenutno završava roman „Osmeh od ptičijeg mleka“, posvećen životu i delu Leonarda da Vinčija.

Prema vlastitom priznanju, neostvaren san mu je da poseduje bogatu biblioteku kako bi u starosti imao šta da čita, a što se tiče likovne umetnosti, kaže da je sledeći korak objedinjavanje slikarstva i poezije, kako bi se na njegovim platnima „videle“ sve reči koje je napisao u pesmama.