Bolnica, spomenik i crkva

Niš – U niškoj Vojnoj bolnici spremno su dočekali sporazum ministarstava odbrane i zdravlja Srbije, kojim će građanima naše zemlje, pod istim uslovima kao što su do sada imali u svim medicinskim ustanovama, biti omogućeno zbrinjavanje i lečenje i u dve vojne bolnice – u Nišu i Novom Sadu, a ne samo na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu. Već od danas će, kaže zastupnik upravnika ove vojne zdravstvene ustanove, pukovnik dr Nebojša Đenić, zvanično za sve građane Niša i okoline vrata Vojne bolnice biti širom otvorena:

– Potpisali smo ugovor sa filijalom Fonda zdravstva u Nišu i svi pacijenti sa uputom svog lekara moći će kod nas da dobiju sve što im je u sistemu sekundarne zdravstvene zaštite potrebno. Spremni smo da 40 odsto svojih kapaciteta od oko 300 bolesničkih kreveta izdvojimo za civilne osiguranike. Na raspolaganju Nišlijama biće stotinak lekara specijalista i očekujemo da ćemo time rasteretiti pritisak na niški Klinički centar.

U Vojnoj bolnici, ističe pukovnik Đenić, do kraja godine stići će i najsavremenija oprema za dijagnostiku i lečenje pacijenata – pored ostalog, i najmoderniji skener.

Osim otvaranja za građane ovo vreme po Vojnu bolnicu biće od značaja jer se ukazuje šansa da se njene istorijske znamenitosti obnove, urede i prikažu u punom svetlu. Iako Niš ne oskudeva po broju i važnosti istorijskih događaja, kao ni u znamenjima koja podsećaju na prelomne trenutke u prošlosti, malo se zna da upravo na samom ulazu u Vojnu bolnicu postoji spomenik redak i po izgledu, ali još više po vremenu kada je podignut.

Naizgled obična kamena četvorougaona piramida skoro ceo vek nosi poruku koja je davno prevazišla i njenu veličinu i izgled. Poruka, vreme i način nastanka, uzdižu spomenik do jedinstvenosti, čine ga značajnim i važnim. Po visini piramida odgovara rastu čoveka i njena monumentalnost ne privlači pažnju sa veće daljine. I sam natpis na spomeniku „I ovde su pali za otadžbinu“ ne otkriva puno.

A podignut je srpskim vojnicima – ranjenicima sa fronta ili obolelim od pegavog tifusa u proleće 1915. godine, preminulim u bolnici. Samo od pegavca u Nišu je umrlo 35.000 rodoljuba, više nego što je poginulo na bojnom polju.

Upravnik bolnice, dr Vladan Stanojević, izdao je naređenje jednom preživelom tifusaru, članu bolničkog osoblja, da napravi spomenik stradalnicima – vojnicima i osoblju „da svedoči o vremenu kada je dnevno od teške boleštine umiralo i po 40 ljudi“. Zadatak je poveren Risti Jovanoviću, priučenom stolaru, koji je posle mobilizacije završio obuku za bolničare, a nešto od stolarskog zanata poneo iz očeve radnje u Vlasotincu.

U slobodno vreme, kada nije morao da pravi proteze, štake i druga pomagala za ranjene i stradale, ili kovčege za preminule, Rista je slagao kamen po kamen... Do oblika koji će predstavljati piramidu „kao od lobanja“. Posao je prekinut zbog povlačenja, a kad je rat završen, on se vratio u Niš i završio započeto.

Uz ogradu između niške Vojne bolnice i jedinstvene u svetu Ćele kule, nalazi se i pravoslavna crkva, podignuta posle oslobođenja od Turaka, krajem 19. veka. Odavno je pravoslavni hram zatvoren, služi kao magacin. A bolnica nema svoju kapelicu, ni celo naselje oko Ćele kule na niškoj Trošarini nema crkvu. Zato je pokrenuta inicijativa, koju je podržao svojim blagoslovom i vladika niški Irinej da se crkva obnovi i opet otvori za građane ovog dela Niša, ali i za pacijente i osoblje. Ne postoji više nijedan razlog da ovaj istorijski i kulturni spomenik bude pod katancem i da se zaobilazi, kao ni da se ceo kompleks u kojem su Ćele kula, spomenik piramida, crkva i sama Vojna bolnica ne uredi.