Болница, споменик и црква

Ниш – У нишкој Војној болници спремно су дочекали споразум министарстава одбране и здравља Србије, којим ће грађанима наше земље, под истим условима као што су до сада имали у свим медицинским установама, бити омогућено збрињавање и лечење и у две војне болнице – у Нишу и Новом Саду, a не само на Војномедицинској академији у Београду. Већ од данас ће, каже заступник управника ове војне здравствене установе, пуковник др Небојша Ђенић, званично за све грађане Ниша и околине врата Војне болнице бити широм отворена:

– Потписали смо уговор са филијалом Фонда здравства у Нишу и сви пацијенти са упутом свог лекара моћи ће код нас да добију све што им је у систему секундарне здравствене заштите потребно. Спремни смо да 40 одсто својих капацитета од око 300 болесничких кревета издвојимо за цивилне осигуранике. На располагању Нишлијама биће стотинак лекара специјалиста и очекујемо да ћемо тиме растеретити притисак на нишки Клинички центар.

У Војној болници, истиче пуковник Ђенић, до краја године стићи ће и најсавременија опрема за дијагностику и лечење пацијената – поред осталог, и најмодернији скенер.

Осим отварања за грађане ово време по Војну болницу биће од значаја јер се указује шанса да се њене историјске знаменитости обнове, уреде и прикажу у пуном светлу. Иако Ниш не оскудева по броју и важности историјских догађаја, као ни у знамењима која подсећају на преломне тренутке у прошлости, мало се зна да управо на самом улазу у Војну болницу постоји споменик редак и по изгледу, али још више по времену када је подигнут.

Наизглед обична камена четвороугаона пирамида скоро цео век носи поруку која је давно превазишла и њену величину и изглед. Порука, време и начин настанка, уздижу споменик до јединствености, чине га значајним и важним. По висини пирамида одговара расту човека и њена монументалност не привлачи пажњу са веће даљине. И сам натпис на споменику „И овде су пали за отаџбину“ не открива пуно.

А подигнут је српским војницима – рањеницима са фронта или оболелим од пегавог тифуса у пролеће 1915. године, преминулим у болници. Само од пегавца у Нишу је умрло 35.000 родољуба, више него што је погинуло на бојном пољу.

Управник болнице, др Владан Станојевић, издао је наређење једном преживелом тифусару, члану болничког особља, да направи споменик страдалницима – војницима и особљу „да сведочи о времену када је дневно од тешке болештине умирало и по 40 људи“. Задатак је поверен Ристи Јовановићу, приученом столару, који је после мобилизације завршио обуку за болничаре, а нешто од столарског заната понео из очеве радње у Власотинцу.

У слободно време, када није морао да прави протезе, штаке и друга помагала за рањене и страдале, или ковчеге за преминуле, Риста је слагао камен по камен... До облика који ће представљати пирамиду „као од лобања“. Посао је прекинут због повлачења, а кад је рат завршен, он се вратио у Ниш и завршио започето.

Уз ограду између нишке Војне болнице и јединствене у свету Ћеле куле, налази се и православна црква, подигнута после ослобођења од Турака, крајем 19. века. Одавно је православни храм затворен, служи као магацин. А болница нема своју капелицу, ни цело насеље око Ћеле куле на нишкој Трошарини нема цркву. Зато је покренута иницијатива, коју је подржао својим благословом и владика нишки Иринеј да се црква обнови и опет отвори за грађане овог дела Ниша, али и за пацијенте и особље. Не постоји више ниједан разлог да овај историјски и културни споменик буде под катанцем и да се заобилази, као ни да се цео комплекс у којем су Ћеле кула, споменик пирамида, црква и сама Војна болница не уреди.