„Cepter siti” umesto traktorgrada

Biznismen Filip Cepter sa svojom švajcarskom firmom "Houm, art end servisis" dao je najbolju ponudu za kupovinu beogradskog IMT-a, vrednu 121,1 milion evra. Ovim je praktično potvrđeno pravilo ovdašnje privatizacije da preduzeća koja imaju vredne nekretnine ili zemljište na dobrim lokacijama listom kupuju jedni te isti kupci i to domaći tajkuni. Na tenderu za prodaju 94,5 odsto kapitala konkurenti su mu bili bivši ministar energetike Goran Novaković i Petar Matić iz "MPC propertiza", čiji je suvlasnik, sa 25 odsto kapitala dokapitalizacijom, nedavno postala američka banka "Meril Linč". Iako se Industrija mašina i traktora vodi na adresi Tošin bunar, njihovih 35 hektara praktično su samo preko poljančeta "Delta sitiju" i u neposrednom nastavku Bulevara Zorana Đinđića, koji se još naziva i srpskim "Volstritom", a taj nadimak zavredio je zbog toga što su tu sedišta najvećih stranih i domaćih banaka i kompanija.

Cepterovo bogatstvo se, inače, prema rang-listi poljskog magazina "Vprost" procenjuje na 4,4 milijarde dolara. Jedno od njegovih poslednjih "pazara" u srpskoj privatizaciji bio je "Centrotekstil" za čiju se zgradu na početku Knez-Mihailove ulice u Beogradu u javnosti spekuliše da ju je preprodao jednom drugom tajkunu – Predragu Rankoviću Peconiju.

Cepter je, inače, ponudu dao u konzorcijumu pod nazivom HASS-SIP, u kome je još i slovenačka "Strojna industrija", obavezujući se na investicije od 10,27 miliona evra u narednom petogodišnjem periodu, a prihvatio je bezuslovno, kao i ostali ponudioci, sve obaveze iz socijalnog programa.

Inače, sva tri ovdašnja biznismena nastupala su u konzorcijumu, zajedno sa preduzećima iz "traktorske" branše, MPC sa jednom italijanskom firmom, Goran Novaković sa poljskom, čime su, praktično, ispunili tenderski uslov da kupac mora biti firma koja se bavi proizvodnjom ili trgovinom poljoprivrednih mašina u poslednje tri godine.

Drugu ponudu po visini ponuđene cene dao je konzorcijum "Neverfild limitid" i "Pol-Mot Varfarma" sa iznosom od 109,3 miliona evra i ulaganjima od 13 miliona evra. Jedan od potpisnika te ponude je bivši ministar energetike Srbije Goran Novaković.

Treća, po visini cene, u Agenciji za privatizaciju juče otvorena ponuda bila je konzorcijuma "Agriinvestment" – beogradskog MPC-a i firme "Adrijano korsi" iz Italije, koji je ponudio 76 miliona evra. Interesantno je da je u dostavljenoj obavezujućoj ponudi ovaj konzorcijum izostavio obavezne investicije navodeći da "u ovom trenutku ne nameravaju da investiraju, ali da će posle detaljno urađene analize investirati onoliko koliko je potrebno da IMT-u vrate stari sjaj". Ovu ponudu potpisao je Siniša Brašanac.

Ovo je, inače, drugi tender za prodaju IMT-a, a prvi je propao jer nije stigla nijedna ponuda.

Predsednik tenderske komisije Nebojša Ćirić, pomoćnik u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, rekao je juče novinarima da je zadovoljan pristiglim ponudama za IMT i da su realne cene ponuđene za kapital fabrike, dok je direktor IMT-a Slobodan Petrović, koji je član tenderske komisije, izjavio da su učesnici na tenderu ponudili više cene nego što je bilo očekivano. Inače, prema socijalnom programu predviđeno je da u prvoj godini ne bude otpušten niko od 1.100 zaposlenih.

Petrović je ocenio da je atraktivna lokacija na Novom Beogradu, na kojoj se nalazi IMT, privukla ponuđače koji su poznati u oblasti nekretnina. Budući kupac, će, kako je naveo, najverovatnije izmestiti fabriku na drugu lokaciju. IMT poseduje i plac od devet hektara u Dobanovcima. Gubici tog preduzeća u prošloj godini su, prema rečima Petrovića, bili između 25 i 28 miliona evra.

Petrović je naveo da od novog kupca ipak očekuje da podigne proizvodnju i vrati firmi položaj na tržištu koji joj je nekad pripadao.

On je istakao da firma nije u najboljem stanju, proizvodi svega do 500 traktora godišnje i to čini svega četiri odsto nekadašnje najveće proizvodnje.

"Mi 13 godina radimo s blokiranim računom isključivo od avansa kupaca. Dobijamo novac bez ikakve garancije da će dobiti robu koju su naručili", rekao je Petrović, dodavši da očekuje da će se posle privatizacije ta praksa promeniti.

Ovo je do sada, od početka privatizacije, najveća data ponuda za jednu firmu iz metalskog kompleksa.