„Цептер сити” уместо тракторграда

Бизнисмен Филип Цептер са својом швајцарском фирмом "Хоум, арт енд сервисис" дао је најбољу понуду за куповину београдског ИМТ-а, вредну 121,1 милион евра. Овим је практично потврђено правило овдашње приватизације да предузећа која имају вредне некретнине или земљиште на добрим локацијама листом купују једни те исти купци и то домаћи тајкуни. На тендеру за продају 94,5 одсто капитала конкуренти су му били бивши министар енергетике Горан Новаковић и Петар Матић из "МПЦ пропертиза", чији је сувласник, са 25 одсто капитала докапитализацијом, недавно постала америчка банка "Мерил Линч". Иако се Индустрија машина и трактора води на адреси Тошин бунар, њихових 35 хектара практично су само преко пољанчета "Делта ситију" и у непосредном наставку Булевара Зорана Ђинђића, који се још назива и српским "Волстритом", а тај надимак завредио је због тога што су ту седишта највећих страних и домаћих банака и компанија.

Цептерово богатство се, иначе, према ранг-листи пољског магазина "Впрост" процењује на 4,4 милијарде долара. Једно од његових последњих "пазара" у српској приватизацији био је "Центротекстил" за чију се зграду на почетку Кнез-Михаилове улице у Београду у јавности спекулише да ју је препродао једном другом тајкуну – Предрагу Ранковићу Пецонију.

Цептер је, иначе, понуду дао у конзорцијуму под називом ХАСС-СИП, у коме је још и словеначка "Стројна индустрија", обавезујући се на инвестиције од 10,27 милиона евра у наредном петогодишњем периоду, а прихватио је безусловно, као и остали понудиоци, све обавезе из социјалног програма.

Иначе, сва три овдашња бизнисмена наступала су у конзорцијуму, заједно са предузећима из "тракторске" бранше, МПЦ са једном италијанском фирмом, Горан Новаковић са пољском, чиме су, практично, испунили тендерски услов да купац мора бити фирма која се бави производњом или трговином пољопривредних машина у последње три године.

Другу понуду по висини понуђене цене дао је конзорцијум "Неверфилд лимитид" и "Пол-Мот Варфарма" са износом од 109,3 милиона евра и улагањима од 13 милиона евра. Један од потписника те понуде је бивши министар енергетике Србије Горан Новаковић.

Трећа, по висини цене, у Агенцији за приватизацију јуче отворена понуда била је конзорцијума "Агриинвестмент" – београдског МПЦ-а и фирме "Адријано корси" из Италије, који је понудио 76 милиона евра. Интересантно је да је у достављеној обавезујућој понуди овај конзорцијум изоставио обавезне инвестиције наводећи да "у овом тренутку не намеравају да инвестирају, али да ће после детаљно урађене анализе инвестирати онолико колико је потребно да ИМТ-у врате стари сјај". Ову понуду потписао је Синиша Брашанац.

Ово је, иначе, други тендер за продају ИМТ-а, а први је пропао јер није стигла ниједна понуда.

Председник тендерске комисије Небојша Ћирић, помоћник у Министарству економије и регионалног развоја, рекао је јуче новинарима да је задовољан пристиглим понудама за ИМТ и да су реалне цене понуђене за капитал фабрике, док је директор ИМТ-а Слободан Петровић, који је члан тендерске комисије, изјавио да су учесници на тендеру понудили више цене него што је било очекивано. Иначе, према социјалном програму предвиђено је да у првој години не буде отпуштен нико од 1.100 запослених.

Петровић је оценио да је атрактивна локација на Новом Београду, на којој се налази ИМТ, привукла понуђаче који су познати у области некретнина. Будући купац, ће, како је навео, највероватније изместити фабрику на другу локацију. ИМТ поседује и плац од девет хектара у Добановцима. Губици тог предузећа у прошлој години су, према речима Петровића, били између 25 и 28 милиона евра.

Петровић је навео да од новог купца ипак очекује да подигне производњу и врати фирми положај на тржишту који јој је некад припадао.

Он је истакао да фирма није у најбољем стању, производи свега до 500 трактора годишње и то чини свега четири одсто некадашње највеће производње.

"Ми 13 година радимо с блокираним рачуном искључиво од аванса купаца. Добијамо новац без икакве гаранције да ће добити робу коју су наручили", рекао је Петровић, додавши да очекује да ће се после приватизације та пракса променити.

Ово је до сада, од почетка приватизације, највећа дата понуда за једну фирму из металског комплекса.