Nema pazi, samo škljoc!

Pre tačno pole veka njihova profesija ovekovečena je u filmu „Sladak život” (La dolce vita) Federika Felinija. Slavni italijanski reditelj bio je i kum nazivu specifične discipline fotografisanja. Paparaci! Motivisan stvarnim fotografom Taciom Sekijarom, koji je krajem pedesetih godina krstareći na vespi jurio za savršenom fotkom, magični Felini je za filmski lik izabrao ime od reči sicilijanskog dijalekta za opisivanje dosadnog zujanja komaraca.

Paparaci su od tada, sa razvojem štampanih, poslednjih godina medija na Internetu, počeli opasno da ujedaju. O večnoj relaciji prožetoj ljubavlju i mržnjom paparaca i poznatih ličnosti svedoči neobična izložba organizovana nedavno u Londonu, a posvećena 75. rođendanu jedne od prvih miljenica brzih na aparatu – Brižit Bardo.

Paralelno sa održavanjem londonske „Nedelje mode” i rođendanom jednog od seks simbola 20. veka B.B, u galeriji Džejmsa Hajmana prikazana je izložba „Brižit Bardo i originalni paparaco”. Eksponati su fotografije prvih paparaca sredine 20. veka: Tacija Sekijarolija (1925–1998), Lumisa Dina, Valtera, Lomoa, Dejvida Magnusa, Patrika Morina i drugih.

Zanosna Brižit, sada baka koja je život posvetila zaštiti životinja, sredinom šezdesetih godina prošlog veka, najpre nesvesno, a kasnije proračunato, umela je da koristi paparace. Uzajamno, i mnogi fotografi znali su da neobičnim fotkama uvrste svoja imena u prvu ligu fotografa. Prelepa glumica je na svim fotkama izgledala senzacionalno, a fotografi su se utrkivali ko će je snimiti u neformalnoj situaciji. Čak i onda kada je imala životnih lomova, poput izlaska iz bolnice.

Vremenom je odnos slavnih i paparaca dobio i drugu, lošiju i manje korisnu dimenziju. U početku karijere, željni snopova reflektora, mlade zvezde pristaju na dogovor, ali kasnije, kako slava raste, žele da se svita opremljena savremenim teleobjektivima u njihovom okruženju smanji. Život zvezda se neretko pretvara u neprestani strah da će ih neko uslikati kada nisu sređene, u privatnom okruženju, sa decom… Zbog toga su poslednju deceniju obeležile i vesti, uz one sa slikama glumaca, pevača i drugih zvezda bez šminke, pijanih, u toku svađe sa ljubavnicama, da je neko od tih poznatih ličnosti pretukao, uništio opremu ili tužio paparaca zbog uznemiravanja, upada na imanje.

Krajem devedesetih godina, nakon smrti ledi Dajane, bivše supruge engleskog prestolonaslednika princa Čarlsa, paparaci su razapeti na stub omraženosti jer su indirektno optuženi da su, jureći princezu i njenog tadašnjeg dečka Dodija al Fajeda, krivi za saobraćajnu nesreću u kojoj je dvoje zaljubljenih poginulo.  

Ipak, ni takav razvoj događaja nije sprečio nove, mlađe fotografe da se opredele da jurcaju za poznatima u neobaveznim situacijama. Motiv je više nego jasan. Naravno, danas više nema jurnjave na vespama. Takođe, promenili su se i iznosi koji se dobijaju za kvalitetnu sliku.

Najveći kupci su mediji iz Velike Britanije, SAD, Nemačke i Francuske. Glad za fotkama slavnih plaća se po nekoliko desetina hiljada dolara ili evra. Sve je manje paparaca individualaca, uglavnom posluju preko agencija koje dalje distribuiraju slike izdavačkim i novinskim kućama. Za odabir najvažniji kriterijum je da je fotka „vruća”, odnosno da se pojavi u što skorijem roku od trenutka kada je nastala. Nove tehnologije, međutim, donele su novu konkurenciju paparacima.

– Danas paparaci samo podignu aparat iznad tuđih glava nadajući se da će nešto uhvatiti. Ili, uz pomoć mobilnih telefona sa aparatima, kamerama obični prolaznici mogu da uslikaju zvezdu i pošalju sliku medijima – kaže organizator i vlasnik galerije u kojoj je upriličena neobična izložba radova iz sredine 20. veka Džejms Hajman.