Нема пази, само шкљоц!

Пре тачно поле века њихова професија овековечена је у филму „Сладак живот” (La dolce vita) Федерика Фелинија. Славни италијански редитељ био је и кум називу специфичне дисциплине фотографисања. Папараци! Мотивисан стварним фотографом Тациом Секијаром, који је крајем педесетих година крстарећи на веспи јурио за савршеном фотком, магични Фелини је за филмски лик изабрао име од речи сицилијанског дијалекта за описивање досадног зујања комараца.

Папараци су од тада, са развојем штампаних, последњих година медија на Интернету, почели опасно да уједају. О вечној релацији прожетој љубављу и мржњом папараца и познатих личности сведочи необична изложба организована недавно у Лондону, а посвећена 75. рођендану једне од првих миљеница брзих на апарату – Брижит Бардо.

Паралелно са одржавањем лондонске „Недеље моде” и рођенданом једног од секс симбола 20. века Б.Б, у галерији Џејмса Хајмана приказана је изложба „Брижит Бардо и оригинални папарацо”. Експонати су фотографије првих папараца средине 20. века: Тација Секијаролија (1925–1998), Лумиса Дина, Валтера, Ломоа, Дејвида Магнуса, Патрика Морина и других.

Заносна Брижит, сада бака која је живот посветила заштити животиња, средином шездесетих година прошлог века, најпре несвесно, а касније прорачунато, умела је да користи папараце. Узајамно, и многи фотографи знали су да необичним фоткама уврсте своја имена у прву лигу фотографа. Прелепа глумица је на свим фоткама изгледала сензационално, а фотографи су се утркивали ко ће је снимити у неформалној ситуацији. Чак и онда када је имала животних ломова, попут изласка из болнице.

Временом је однос славних и папараца добио и другу, лошију и мање корисну димензију. У почетку каријере, жељни снопова рефлектора, младе звезде пристају на договор, али касније, како слава расте, желе да се свита опремљена савременим телеобјективима у њиховом окружењу смањи. Живот звезда се неретко претвара у непрестани страх да ће их неко усликати када нису сређене, у приватном окружењу, са децом… Због тога су последњу деценију обележиле и вести, уз оне са сликама глумаца, певача и других звезда без шминке, пијаних, у току свађе са љубавницама, да је неко од тих познатих личности претукао, уништио опрему или тужио папараца због узнемиравања, упада на имање.

Крајем деведесетих година, након смрти леди Дајане, бивше супруге енглеског престолонаследника принца Чарлса, папараци су разапети на стуб омражености јер су индиректно оптужени да су, јурећи принцезу и њеног тадашњег дечка Додија ал Фаједа, криви за саобраћајну несрећу у којој је двоје заљубљених погинуло.  

Ипак, ни такав развој догађаја није спречио нове, млађе фотографе да се определе да јурцају за познатима у необавезним ситуацијама. Мотив је више него јасан. Наравно, данас више нема јурњаве на веспама. Такође, променили су се и износи који се добијају за квалитетну слику.

Највећи купци су медији из Велике Британије, САД, Немачке и Француске. Глад за фоткама славних плаћа се по неколико десетина хиљада долара или евра. Све је мање папараца индивидуалаца, углавном послују преко агенција које даље дистрибуирају слике издавачким и новинским кућама. За одабир најважнији критеријум је да је фотка „врућа”, односно да се појави у што скоријем року од тренутка када је настала. Нове технологије, међутим, донеле су нову конкуренцију папарацима.

– Данас папараци само подигну апарат изнад туђих глава надајући се да ће нешто ухватити. Или, уз помоћ мобилних телефона са апаратима, камерама обични пролазници могу да усликају звезду и пошаљу слику медијима – каже организатор и власник галерије у којој је уприличена необична изложба радова из средине 20. века Џејмс Хајман.