Pro­tiv Ka­ra­dži­ća 409 sve­do­ka

Tužilaštvo Haškog tribunala dostavilo je skraćenu optužnicu protiv bivšeg lidera bosanskih Srba, Radovana Karadžića po kojoj će mu se suditi za genocid i druge zločine u Bosni i Hercegovini od 1992. do 1995. godine. Time je ispunjen nalog Žalbenog veća da se konačna verzija optužnice dostavi optuženom sedam dana pre početka suđenja, zakazanog za 26. oktobar.

Reč je o pojašnjenoj verziji optužnice iz koje su isključeni pojedini zločini počinjeni u deset bosanskohercegovačkih opština: Banjaluci, Bosanskoj Krupi, Bosanskom Petrovcu, Brčkom, Čajniču, Donjem Vakufu, Kalinoviku, Kotor Varoši, Ilijašu i Višegradu.

„Broj opština za koje će se izvoditi dokazi smanjen je sa 27 na 19. Iako optužba neće izvoditi dokaze o događajima u tim opštinama, ubistva u logorima Luka u Brčkom i Manjača kraj Banjaluke i dalje su deo optužnice. Iz optužnice je izbačeno 20 događaja, a smanjen je i broj svedoka i sada ih ima 409”, rekla je za „Politiku” Olga Kavran, portparol haškog tužilaštva.

U 11 tačaka konačne optužnice, Karadžić se tereti za dvostruki genocid 1992. i 1995. godine, progone, istrebljenja, ubistva, deportacije i prisilno preseljenje, nezakonit napad na civile i uzimanje više od 200 pripadnika UN za taoce i žive štitove u proleće 1995. godine.

Dostavljanjem operativne optužnice sedam dana pre zakazanog suđenja, otklonjena je i poslednja prepreka za otvaranje procesa bivšem predsedniku Republike Srpske.

Suđenje bi, prema informacijama iz tribunala, mogla da spreči još jedino rezolucija Saveta bezbednosti UN koja bi eventualno potvrdila navodni sporazum o imunitetu koji je sa Karadžićem, prema njegovim tvrdnjama, u julu 1996. godine zaključio američki diplomata Ričard Holbruk.

U pismu koje je prošlog petka uputio predsedavajućem Saveta bezbednosti, Karadžić traži da se pod hitno usvoji rezolucija koja će ga izuzeti iz nadležnosti tribunala. Time bi međunarodna zajednica, kako navodi Karadžić, ispunila svoj deo obaveza koje je u njeno ime preuzeo Holbruk. U suprotnom će, upozorava Karadžić, biti stvoren presedan koji će onemogućiti zaključivanje budućih sporazuma o rešavanju kriza u Avganistanu, Sudanu, Zimbabveu i Hondurasu, jer lideri tih zemalja neće uzimati za ozbiljno diplomate s kojima pregovaraju. Za sada iz sedišta UN u Njujorku nema reakcija na Karadžićev najnoviji zahtev.

Bivši lider bosanskih Srba, baš kao i Slobodan Milošević i Vojislav Šešelj, izabrao je da se brani sam. Od jula prošle godine, od kada je uhapšen u Beogradu i izručen tribunalu, svoju odbranu najviše je zasnovao na pokušajima da dokaže tvrdnje da je 1996. godine sklopio sporazum saHolbrukom, koji ga štiti od sudskog gonjenja ako se povuče iz političkog života.