Про­тив Ка­ра­џи­ћа 409 све­до­ка

Тужилаштво Хашког трибунала доставило је скраћену оптужницу против бившег лидера босанских Срба, Радована Караџића по којој ће му се судити за геноцид и друге злочине у Босни и Херцеговини од 1992. до 1995. године. Тиме је испуњен налог Жалбеног већа да се коначна верзија оптужнице достави оптуженом седам дана пре почетка суђења, заказаног за 26. октобар.

Реч је о појашњеној верзији оптужнице из које су искључени поједини злочини почињени у десет босанскохерцеговачких општина: Бањалуци, Босанској Крупи, Босанском Петровцу, Брчком, Чајничу, Доњем Вакуфу, Калиновику, Котор Вароши, Илијашу и Вишеграду.

„Број општина за које ће се изводити докази смањен је са 27 на 19. Иако оптужба неће изводити доказе о догађајима у тим општинама, убиства у логорима Лука у Брчком и Мањача крај Бањалуке и даље су део оптужнице. Из оптужнице је избачено 20 догађаја, а смањен је и број сведока и сада их има 409”, рекла је за „Политику” Олга Кавран, портпарол хашког тужилаштва.

У 11 тачака коначне оптужнице, Караџић се терети за двоструки геноцид 1992. и 1995. године, прогоне, истребљења, убиства, депортације и присилно пресељење, незаконит напад на цивиле и узимање више од 200 припадника УН за таоце и живе штитове у пролеће 1995. године.

Достављањем оперативне оптужнице седам дана пре заказаног суђења, отклоњена је и последња препрека за отварање процеса бившем председнику Републике Српске.

Суђење би, према информацијама из трибунала, могла да спречи још једино резолуција Савета безбедности УН која би евентуално потврдила наводни споразум о имунитету који је са Караџићем, према његовим тврдњама, у јулу 1996. године закључио амерички дипломата Ричард Холбрук.

У писму које је прошлог петка упутио председавајућем Савета безбедности, Караџић тражи да се под хитно усвоји резолуција која ће га изузети из надлежности трибунала. Тиме би међународна заједница, како наводи Караџић, испунила свој део обавеза које је у њено име преузео Холбрук. У супротном ће, упозорава Караџић, бити створен преседан који ће онемогућити закључивање будућих споразума о решавању криза у Авганистану, Судану, Зимбабвеу и Хондурасу, јер лидери тих земаља неће узимати за озбиљно дипломате с којима преговарају. За сада из седишта УН у Њујорку нема реакција на Караџићев најновији захтев.

Бивши лидер босанских Срба, баш као и Слободан Милошевић и Војислав Шешељ, изабрао је да се брани сам. Од јула прошле године, од када је ухапшен у Београду и изручен трибуналу, своју одбрану највише је засновао на покушајима да докаже тврдње да је 1996. године склопио споразум саХолбруком, који га штити од судског гоњења ако се повуче из политичког живота.