Zaštićeni gosti iz Finske

Ovčar Banja – Jata velikih crnih kormorana iz Finske i Estonije evo već deceniju preleću čitav kontinent, putujući do zimovnika na obali Zapadne Morave. Proždrljivi finski gosti hrane se moravskom ribom i ta grabljivica uživa zaštitu u Srbiji, kao prirodna retkost. Ovde je čeka i naklonost ornitologa, koji tvrde da su njen plen pre svega bolesne, iznemogle i neoprezne ribe, što je jedan od vidova prirodne selekcije.

–Otkako zimuju na jezeru u Međuvršju, kormorani su za stanište izabrali hrastove na levoj obali, 200 metara uzvodno od brane, naspram splava „Santa Marija“. Međutim, prošle zime počeli su da osnivaju i drugu koloniju, još uzvodnije, u ataru sela Vidova, i ona je upravo postala brojnija od stare – kaže za naš list Goran Nikolić, čuvar zaštićenog prirodnog dobra „Ovčarsko-kablarska klisura“.

U klisuri se gnezdi oko stotinu vrsta ptica, terenskim istraživanjima posmatrane su 104, a na ovom prostoru sreće se čak oko 160 vrsta. Na osnovu tog bogatstva, posebno velikog broja sojeva od međunarodnog značaja, klisura je dobila status važnog područja ptica u Evropi (IBA). Sistematizovani su podaci za 73 vrste gnezdarica i 27 zimovalica, lutalica ili prolaznica iz klisure. Čak 37 gnezdarica i 15 lutalica jesu vrste od međunarodnog značaja, dok su 44 vrstestavljene pod zaštitu države, kao prirodne retkosti. Među njima i veliki kormorani, koji su u Međuvršju pronašli potreban mir.

Nikolić je 5. januara, sa istraživačem Milanom Ružićem, obavio prvo ovogodišnje redovno prebrojavanje ptica na prostoru jezera Međuvršje i Ovčar Banja. Usled dugotrajno niskih temperatura najveći deo vodene površine bio je prekriven ledom, jezero Međuvršje od brane do restorana „Dom“ u Ovčar Banji (oko 10 kilometara), a jezero Ovčar Banja od brane do Kađenice (oko 1,5 km).

Na ovom jezeru registrovano je ukupno 15 vrsta ptica koje vole ribu i sve su, kao prirodne retkosti, strogo zaštićene trajnom zabranom lova, pošto je njihova brojnost kod nas mala, staništa degradirana i ugrožena. Za 12 vrsta procenjeno je da imaju zanemarljiv predatorski uticaj, siva čaplja mali, dok je samo velikom kormoranu i njegovom manjem imenjaku pripisan značaj grabljivica srednjeg dometa. Veliki kormoran, crnog tela dugačkog oko 90 centimetara, hrani se isključivo ribom i velike štete pričinjava uzgajalištima u Evropi.

U klisuru na zimovnik, ili samo u prolazu, doleću patke iz istočne Evrope, Poljske, sa Urala ili čak iz centralnog Sibira, a mali kormorani iz Rumunije iz donjeg toka Dunava. Sibirska patka još u avgustu napušta azijski deo Rusije i za tu pticu, iako se po figuri ne bi reklo, nije nikakav problem da preleti 5.000 kilometara do naših krajeva.