Заштићени гости из Финске

Овчар Бања – Јата великих црних корморана из Финске и Естоније ево већ деценију прелећу читав континент, путујући до зимовника на обали Западне Мораве. Прождрљиви фински гости хране се моравском рибом и та грабљивица ужива заштиту у Србији, као природна реткост. Овде је чека и наклоност орнитолога, који тврде да су њен плен пре свега болесне, изнемогле и неопрезне рибе, што је један од видова природне селекције.

–Откако зимују на језеру у Међувршју, корморани су за станиште изабрали храстове на левој обали, 200 метара узводно од бране, наспрам сплава „Санта Марија“. Међутим, прошле зиме почели су да оснивају и другу колонију, још узводније, у атару села Видова, и она је управо постала бројнија од старе – каже за наш лист Горан Николић, чувар заштићеног природног добра „Овчарско-кабларска клисура“.

У клисури се гнезди око стотину врста птица, теренским истраживањима посматране су 104, а на овом простору среће се чак око 160 врста. На основу тог богатства, посебно великог броја сојева од међународног значаја, клисура је добила статус важног подручја птица у Европи (IBA). Систематизовани су подаци за 73 врсте гнездарица и 27 зимовалица, луталица или пролазница из клисуре. Чак 37 гнездарица и 15 луталица јесу врсте од међународног значаја, док су 44 врстестављене под заштиту државе, као природне реткости. Међу њима и велики корморани, који су у Међувршју пронашли потребан мир.

Николић је 5. јануара, са истраживачем Миланом Ружићем, обавио прво овогодишње редовно пребројавање птица на простору језера Међувршје и Овчар Бања. Услед дуготрајно ниских температура највећи део водене површине био је прекривен ледом, језеро Међувршје од бране до ресторана „Дом“ у Овчар Бањи (око 10 километара), а језеро Овчар Бања од бране до Кађенице (око 1,5 км).

На овом језеру регистровано је укупно 15 врста птица које воле рибу и све су, као природне реткости, строго заштићене трајном забраном лова, пошто је њихова бројност код нас мала, станишта деградирана и угрожена. За 12 врста процењено је да имају занемарљив предаторски утицај, сива чапља мали, док је само великом корморану и његовом мањем имењаку приписан значај грабљивица средњег домета. Велики корморан, црног тела дугачког око 90 центиметара, храни се искључиво рибом и велике штете причињава узгајалиштима у Европи.

У клисуру на зимовник, или само у пролазу, долећу патке из источне Европе, Пољске, са Урала или чак из централног Сибира, а мали корморани из Румуније из доњег тока Дунава. Сибирска патка још у августу напушта азијски део Русије и за ту птицу, иако се по фигури не би рекло, није никакав проблем да прелети 5.000 километара до наших крајева.