Prokop guta pare i investitore

Kompanija „Energoprojekt holding”, kojoj su „Železnice Srbije” poverile završetak buduće glavne beogradske železničke stanice „Prokop” i izgradnje pratećeg poslovno-komercijalnog centra, trenutno pregovara s pet inostranih banaka i investicionih fondova o finansiranju projekta. Krajnji rok za odabir finansijera je 17. mart, kada bi trebalo da bude potpisan finalni ugovor o izgradnji.

Inače, kako „Politika” saznaje, u „Energoprojekt” je stigao grubi proračun radova za završetak železničke stanice, prema kojem je taj posao vredan između 65 i 75 miliona evra. Naša kalkulacija ukazuje da je najnovija suma za oko 50 odsto viša od cifre kojom se baratalo u vreme raspisivanja tendera 2005. godine. U tom kontekstu valja podsetiti da je prvobitno bilo reči o 42 miliona evra za osposobljavanje stanice – ključnog objekta Beogradskog železničkog čvora u koji je tokom protekle tri decenije uloženo više od 900 milione evra.

Ipak, i sa tako uvećanom sumom, računica u koju ulaze troškovi završetka stanice i izgradnje komercijalno-poslovnog centra od 128.000 metara kvadratnih, kreće se u tenderskim okvirima. Jer, i sa maksimalnih 75 miliona evra za završetak stanice, 30 miliona evra nadoknade za uređenje gradskog građevinskog zemljišta i okvirno 90 miliona evra za izgradnju komercijalnog prostora, taj zbir (195 miliona evra) i dalje je u granicama najavljenih – do 200 miliona evra – na koliko je celokupan posao procenjen uoči tendera.

Za „Energoprojekt”,reklo bi se, suma od 65 do 75 miliona evra je prilično visoka.

– Imamo i želje i elana za završetak „Prokopa”. Konačnu reč ipak će dati papir i olovka, jer isplativost celokupne investicije je ključna za nas. Ona podrazumeva izmirenje obaveza prema „Železnicama”, gradu i, konačno, našu zaradu – kaže Miodrag Zečević, izvršni direktor marketniga „Energoprojekta”.

Stručnjaci te kompanije trebalo bi, narednih dana, da dobiju od „Železnica” konkretnu specifikaciju radova i cena, a koliko je odranije poznato, osposobljavanje stanice podrazumeva izgradnju pet perona sa deset koloseka.

Ne treba zaboraviti da je mađarsko-kiparska kompanija „Trigranit” (koja je prvobitno pobedila na tenderu za „Prokop” i s kojom su pregovori prekinuti zbog njenih nerealnih zahteva) tražila da se projekat iz sedamdesetih godina svede na tri perona sa šest koloseka, jer je stanica u to vreme trebalo da opslužuje znatno veći broj putnika nego što bi danas prolazilo kroz taj objekat. Tada je, kako su obrazložili svoj zahtev, železnicom putovalo mnogo više ljudi, a Beograd je bio glavni grad države sa više od 20 miliona stanovnika. 

– Stanica mora da ima deset perona, kako je prvobitno i zamišljeno, jer treba imati u vidu da će broj vozova i putnika vremenom rasti. Moguća su odstupanja samo u vezi s pratećim prostorom za potrebe nesmetanog funkcionisanja objekta i železnice, poput šalter-sala, čekaonica i administrativnog dela. Tenderom je predviđeno deset hiljada metara kvadratnih za te svrhe, ali projektanti će verovatno uneti određene izmene – kaže Milutin Ignjatović, direktor Saobraćajnog instituta CIP, firme koja je idejni tvorac „Prokopa”.

 Osim detalja o opremanju same stanice, u predstojećim razgovorima o tehničkim detaljima, ostalo je da se utanači ko će, recimo, platiti dokupljivanje zemljišta za izgradnju prilaznih saobraćajnica sa autoputa i iz Bulevara kneza Aleksandra Karađorđevića. Za sada je poznato da će Direkcija za građevinsko zemljište Beograda finansirati njihovu izgradnju.

Ukoliko „Železnice Srbije” i „Energoprojekt” potpišu finalni ugovor o izgradnji kapitalnog objekta, samo za projektovanje poslovno-komercijalnog centra je potrebno godinu dana, a za izgradnju kompleksa još dve do tri godine.