Прокоп гута паре и инвеститоре

Компанија „Енергопројект холдинг”, којој су „Железнице Србије” повериле завршетак будуће главне београдске железничке станице „Прокоп” и изградње пратећег пословно-комерцијалног центра, тренутно преговара с пет иностраних банака и инвестиционих фондова о финансирању пројекта. Крајњи рок за одабир финансијера је 17. март, када би требало да буде потписан финални уговор о изградњи.

Иначе, како „Политика” сазнаје, у „Енергопројект” је стигао груби прорачун радова за завршетак железничке станице, према којем је тај посао вредан између 65 и 75 милиона евра. Наша калкулација указује да је најновија сума за око 50 одсто виша од цифре којом се баратало у време расписивања тендера 2005. године. У том контексту ваља подсетити да је првобитно било речи о 42 милиона евра за оспособљавање станице – кључног објекта Београдског железничког чвора у који је током протекле три деценије уложено више од 900 милионе евра.

Ипак, и са тако увећаном сумом, рачуница у коју улазе трошкови завршетка станице и изградње комерцијално-пословног центра од 128.000 метара квадратних, креће се у тендерским оквирима. Јер, и са максималних 75 милиона евра за завршетак станице, 30 милиона евра надокнаде за уређење градског грађевинског земљишта и оквирно 90 милиона евра за изградњу комерцијалног простора, тај збир (195 милиона евра) и даље је у границама најављених – до 200 милиона евра – на колико је целокупан посао процењен уочи тендера.

За „Енергопројект”,рекло би се, сума од 65 до 75 милиона евра je прилично висока.

– Имамо и жеље и елана за завршетак „Прокопа”. Коначну реч ипак ће дати папир и оловка, јер исплативост целокупне инвестиције је кључна за нас. Она подразумева измирење обавеза према „Железницама”, граду и, коначно, нашу зараду – каже Миодраг Зечевић, извршни директор маркетнига „Енергопројекта”.

Стручњаци те компаније требало би, наредних дана, да добију од „Железница” конкретну спецификацију радова и цена, а колико је одраније познато, оспособљавање станице подразумева изградњу пет перона са десет колосека.

Не треба заборавити да је мађарско-кипарска компанија „Тригранит” (која је првобитно победила на тендеру за „Прокоп” и с којом су преговори прекинути због њених нереалних захтева) тражила да се пројекат из седамдесетих година сведе на три перона са шест колосека, јер је станица у то време требало да опслужује знатно већи број путника него што би данас пролазило кроз тај објекат. Тада је, како су образложили свој захтев, железницом путовало много више људи, а Београд је био главни град државе са више од 20 милиона становника. 

– Станица мора да има десет перона, како је првобитно и замишљено, јер треба имати у виду да ће број возова и путника временом расти. Могућа су одступања само у вези с пратећим простором за потребе несметаног функционисања објекта и железнице, попут шалтер-сала, чекаоница и административног дела. Тендером је предвиђено десет хиљада метара квадратних за те сврхе, али пројектанти ће вероватно унети одређене измене – каже Милутин Игњатовић, директор Саобраћајног института ЦИП, фирме која је идејни творац „Прокопа”.

 Осим детаља о опремању саме станице, у предстојећим разговорима о техничким детаљима, остало је да се утаначи ко ће, рецимо, платити докупљивање земљишта за изградњу прилазних саобраћајница са аутопута и из Булевара кнеза Александра Карађорђевића. За сада је познато да ће Дирекција за грађевинско земљиште Београда финансирати њихову изградњу.

Уколико „Железнице Србије” и „Енергопројект” потпишу финални уговор о изградњи капиталног објекта, само за пројектовање пословно-комерцијалног центра је потребно годину дана, а за изградњу комплекса још две до три године.