Granica na moru uzdrmala hrvatsku vladu

Od našeg stalnog dopisnika
Zagreb – Nedavno olakšanje da je Hrvatska najzad na putu da sa Slovenijom uz pomoć EU reši vrući problem razgraničenja na severnom Jadranu, što bi joj olakšalo pregovore o ulasku u Evropsku uniju koje je blokirala Slovenija, pokazalo se tek kao pusta nada. Sporazum koji je ovih dana premijerka Jadranka Kosor postigla sa slovenačkim kolegom Borutom Pahorom o angažovanju međunarodne arbitraže izazvao je buru negodovanja u Hrvatskoj, što je razlog za nova strahovanja o daljnjoj blokadi pristupnih pregovora s EU.

Najviše kritika glasi da je tim sporazumom Hrvatska praktično unapred pristala da Sloveniji ustupi deo svoje teritorije na moru, što u vladi naravno negiraju, ali su protesti sve žešći. Padaju već i teške reči, pa je tako nezavisni predsednički kandidat istoričar Josip Jurčević, inače poznati hrvatski konzervativac i desničar, zbog ovog sporazuma juče optužio premijerku za veleizdaju, rušenje Ustava RH i kršenje odluka sabora. Jurčević je, naime, uveren da je trenutkom objavljivanja sadržaja sporazuma o arbitraži „prestala postojati i najmanja dilema da je Jadranka Kosor najgrublje i bez ikakvih ovlašćenja prekršila odluku sabora o tzv. prvom Renovom predlogu”.

Profesor međunarodnog prava iz Splita Davorin Rudolf smatra da je ovaj sporazum „gori od Račanovog” i upozorava da ovako sročen sporazum o rešavanju graničnog spora sa Slovenijom „otvara mogućnost arbitražnom sudu da spor reši na štetu Hrvatske”.

„Formulacijom u sporazumu da arbitražni sud odluči o ’spoju’ Slovenije s otvorenim morem (a ne traži se, na primer, da sud najpre razmotri ima li Slovenija na to pravo), unapred se stvara odluka suda o tome pitanju, jer sud mora postupiti onako kako su mu stranke, Hrvatska i Slovenija, naložile u arbitražnom sporazumu“, ističe Rudolf u svom saopštenju. Uz to napominje da „treba imati na umu da se otvoreno more nalazi tek pred područjem Crne Gore – Hrvatska ima ZERP, a Italija svoj ekološki pojas, pa u delu Jadrana između Hrvatske i Italije nema otvorenog mora”.

„Dokle će sud vući koridor? Do Crne Gore?” – pita Rudolf.

Politički najteže osporavanje oko ovog sporazuma stiže vladi od najjače opozicione stranke SDP-a. Odbijajući da premijerki i vladi da podršku, čelnik SDP-a Zoran Milanović je ocenio da taj sporazum „predstavlja pravni i diplomatski fuš”, a da njegova stranka mora birati između dve loše stvari: odluke da RH bude ponovo blokirana u pregovorima za EU i prihvaćanja sporazuma koji je neodređen, otvara pitanje morske i kopnene granice, govori o elementima o kojima je sabor već doneo odluku, te ostavlja mogućnost za svako rešenje.

Milanović takođe smatra smešnom „jednostranu hrvatsku izjavu o neprejudiciranju”, na osnovu koje ništa iz sporazuma neće smatrati kao pristanak na zahtev Slovenije za teritorijalnim kontaktom s otvorenim morem“, jer – kako je objasnio – tu izjavu opovrgavaju dve druge odredbe iz sporazuma, a uz ostalo ta izjava nije sastavni deo sporazuma, pa ne obavezuje ni sud niti Sloveniju. Podršku SDP-a on je uslovio „jasnim stavom“ o sporazumu i izvinjenjem HDZ-a domaćoj javnosti zbog toga što na ovom planu nije ništa učinio poslednjih šest godina.

Koalicioni partneri HDZ-a u vlasti podržavaju ovaj sporazum o arbitraži, pa tako i predstavnik SDSS-a potpredsednik vlade Slobodan Uzelac, koji o njemu kaže: „To je tekst koji rešava problem i radi se o obostranoj koristi i za Hrvatsku i Sloveniju.”

Konačna odluka o ovom sporazumu biće doneta u Hrvatskom saboru početkom iduće nedelje, jer premijerka Kosor treba da ga potpiše u Helsinkiju u sredu, 4. novembra. Za sednicu sabora Vladimir Šeks, glavni tumač zakona i Ustava iz HDZ-a, već je najavio rešenje. On, naime, tvrdi da je za prihvatanje sporazuma o arbitraži u saboru dovoljna obična većina glasova prisutnih, a tek kada se eventualno bude odlučivalo o menjanju granica potrebna je kvalifikovana dvotrećinska većina. To drugim rečima znači da je HDZ potrebno da za odlučivanje o ovom sporazumu osigura kvorum na zasedanju sabora – i tada bi mu bilo dovoljno najmanje 39 glasova zastupnika, što može da osigura bez teškoća.

Radoje Arsenić

-------------------------------------------------------

Sporni član sporazuma

Sporni član 3. sporazuma o arbitraži između Hrvatske i Slovenije, oko kojeg se sada lome koplja, glasi: „Arbitražni sud određuje tok granice na moru i kopnu između Hrvatske i Slovenije, vezu Slovenije s otvorenim morem, režim korišćenja relevantnih morskih površina.“

Odluke koje donese Arbitražni sud su prema ovom sporazumu obavezne za obe strane.