Граница на мору уздрмала хрватску владу

Од нашег сталног дописника
Загреб – Недавно олакшање да је Хрватска најзад на путу да са Словенијом уз помоћ ЕУ реши врући проблем разграничења на северном Јадрану, што би јој олакшало преговоре о уласку у Европску унију које је блокирала Словенија, показало се тек као пуста нада. Споразум који је ових дана премијерка Јадранка Косор постигла са словеначким колегом Борутом Пахором о ангажовању међународне арбитраже изазвао је буру негодовања у Хрватској, што је разлог за нова страховања о даљњој блокади приступних преговора с ЕУ.

Највише критика гласи да је тим споразумом Хрватска практично унапред пристала да Словенији уступи део своје територије на мору, што у влади наравно негирају, али су протести све жешћи. Падају већ и тешке речи, па је тако независни председнички кандидат историчар Јосип Јурчевић, иначе познати хрватски конзервативац и десничар, због овог споразума јуче оптужио премијерку за велеиздају, рушење Устава РХ и кршење одлука сабора. Јурчевић је, наиме, уверен да је тренутком објављивања садржаја споразума о арбитражи „престала постојати и најмања дилема да је Јадранка Косор најгрубље и без икаквих овлашћења прекршила одлуку сабора о тзв. првом Реновом предлогу”.

Професор међународног права из Сплита Даворин Рудолф сматра да је овај споразум „гори од Рачановог” и упозорава да овако срочен споразум о решавању граничног спора са Словенијом „отвара могућност арбитражном суду да спор реши на штету Хрватске”.

„Формулацијом у споразуму да арбитражни суд одлучи о ’споју’ Словеније с отвореним морем (а не тражи се, на пример, да суд најпре размотри има ли Словенија на то право), унапред се ствара одлука суда о томе питању, јер суд мора поступити онако како су му странке, Хрватска и Словенија, наложиле у арбитражном споразуму“, истиче Рудолф у свом саопштењу. Уз то напомиње да „треба имати на уму да се отворено море налази тек пред подручјем Црне Горе – Хрватска има ЗЕРП, а Италија свој еколошки појас, па у делу Јадрана између Хрватске и Италије нема отвореног мора”.

„Докле ће суд вући коридор? До Црне Горе?” – пита Рудолф.

Политички најтеже оспоравање око овог споразума стиже влади од најјаче опозиционе странке СДП-а. Одбијајући да премијерки и влади да подршку, челник СДП-а Зоран Милановић је оценио да тај споразум „представља правни и дипломатски фуш”, а да његова странка мора бирати између две лоше ствари: одлуке да РХ буде поново блокирана у преговорима за ЕУ и прихваћања споразума који је неодређен, отвара питање морске и копнене границе, говори о елементима о којима је сабор већ донео одлуку, те оставља могућност за свако решење.

Милановић такође сматра смешном „једнострану хрватску изјаву о непрејудицирању”, на основу које ништа из споразума неће сматрати као пристанак на захтев Словеније за територијалним контактом с отвореним морем“, јер – како је објаснио – ту изјаву оповргавају две друге одредбе из споразума, а уз остало та изјава није саставни део споразума, па не обавезује ни суд нити Словенију. Подршку СДП-а он је условио „јасним ставом“ о споразуму и извињењем ХДЗ-а домаћој јавности због тога што на овом плану није ништа учинио последњих шест година.

Коалициони партнери ХДЗ-а у власти подржавају овај споразум о арбитражи, па тако и представник СДСС-а потпредседник владе Слободан Узелац, који о њему каже: „То је текст који решава проблем и ради се о обостраној користи и за Хрватску и Словенију.”

Коначна одлука о овом споразуму биће донета у Хрватском сабору почетком идуће недеље, јер премијерка Косор треба да га потпише у Хелсинкију у среду, 4. новембра. За седницу сабора Владимир Шекс, главни тумач закона и Устава из ХДЗ-а, већ је најавио решење. Он, наиме, тврди да је за прихватање споразума о арбитражи у сабору довољна обична већина гласова присутних, а тек када се евентуално буде одлучивало о мењању граница потребна је квалификована двотрећинска већина. То другим речима значи да је ХДЗ потребно да за одлучивање о овом споразуму осигура кворум на заседању сабора – и тада би му било довољно најмање 39 гласова заступника, што може да осигура без тешкоћа.

Радоје Арсенић

-------------------------------------------------------

Спорни члан споразума

Спорни члан 3. споразума о арбитражи између Хрватске и Словеније, око којег се сада ломе копља, гласи: „Арбитражни суд одређује ток границе на мору и копну између Хрватске и Словеније, везу Словеније с отвореним морем, режим коришћења релевантних морских површина.“

Одлуке које донесе Арбитражни суд су према овом споразуму обавезне за обе стране.