Život na statističkoj „dijeti”

Prosečna potrošačka korpa bila je u avgustu „teška” 36.178,13 dinara, što je oko 200 dinara manje nego u julu.

Gotovo 60 odsto ove statističke „torbe” otpada na hranu i piće, a 24 odsto na električnu energiju, komunalne, saobraćajne i PTT usluge. Za četvoročlanu porodicu statistika predviđa 33 hleba, 12 kilograma krompira, četiri litara ulja, 30 litara mleka i 80 jaja. Mesto su našli i pojedini poroci, poput 30 pakli cigareta, ali i deset primeraka dnevnih novina i 60 karata za gradski prevoz.

Da je ovakva korpa daleko od realnosti nije ništa novo, a iz organizacija za zaštitu potrošača poručuju da će njihov komentar biti isti dok god oni koji je kroje ne izmene ovu osnovnu životnu statistiku.

– Realna potrošačka korpa za četvoročlanu porodicu vredi barem 60.000 dinara, dok zvanična vređa dostojanstvo naših sugrađana – izjavio je nedavno Goran Papović, potpredsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije.

Ali da, ionako skromna, ova korpa može da bude još oskudnija pokazuje i statistička „dijeta” pod nazivom minimalna potrošačka korpa. U avgustu je vredela 23.138,20 dinara. Manje artikala i jeftiniji proizvodi krase ovu tvorevinu. Ispravna ishrana uz konzumiranje ribe barem jednom nedeljno tu postaje nemoguća misija, budući da su kilogram šarana, 20 litara mleka i dva kilograma boranije mesečno neke od stavki u ovoj korpi. Sugrađani kojima je namenjena ne bi trebalo ni da ulaze u vozila gradskog prevoza više od 40 puta mesečno, niti bi porodica smela da potroši više od četvrtine litra šampona za kosu.

Ekonomisti objašnjavaju da nije reč o nečijoj zlonamernosti niti šali, već da je teško modelom poput potrošačke korpe obuhvatiti milione porodica.

– Potrošačka korpa samo je jedan od pokazatelja koji se mogu uzeti u obzir pri određivanju standarda stanovništva – smatra Aleksandar Stevanović iz Centra za slobodno tržište.