Живот на статистичкој „дијети”

Просечна потрошачка корпа била је у августу „тешка” 36.178,13 динара, што је око 200 динара мање него у јулу.

Готово 60 одсто ове статистичке „торбе” отпада на храну и пиће, а 24 одсто на електричну енергију, комуналне, саобраћајне и ПТТ услуге. За четворочлану породицу статистика предвиђа 33 хлеба, 12 килограма кромпира, четири литара уља, 30 литара млека и 80 јаја. Место су нашли и поједини пороци, попут 30 пакли цигарета, али и десет примерака дневних новина и 60 карата за градски превоз.

Да је оваква корпа далеко од реалности није ништа ново, а из организација за заштиту потрошача поручују да ће њихов коментар бити исти док год они који је кроје не измене ову основну животну статистику.

– Реална потрошачка корпа за четворочлану породицу вреди барем 60.000 динара, док званична вређа достојанство наших суграђана – изјавио је недавно Горан Паповић, потпредседник Националне организације потрошача Србије.

Али да, ионако скромна, ова корпа може да буде још оскуднија показује и статистичка „дијета” под називом минимална потрошачка корпа. У августу је вредела 23.138,20 динара. Мање артикала и јефтинији производи красе ову творевину. Исправна исхрана уз конзумирање рибе барем једном недељно ту постаје немогућа мисија, будући да су килограм шарана, 20 литара млека и два килограма бораније месечно неке од ставки у овој корпи. Суграђани којима је намењена не би требало ни да улазе у возила градског превоза више од 40 пута месечно, нити би породица смела да потроши више од четвртине литра шампона за косу.

Економисти објашњавају да није реч о нечијој злонамерности нити шали, већ да је тешко моделом попут потрошачке корпе обухватити милионе породица.

– Потрошачка корпа само је један од показатеља који се могу узети у обзир при одређивању стандарда становништва – сматра Александар Стевановић из Центра за слободно тржиште.