Obama na pola puta

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 8. novembra – Predsednik Barak Obama ostvario je dosad najveću pobedu na domaćem političkom frontu, pošto je njegov glavni reformski zahvat – sveobuhvatna promena sistema zdravstvenog osiguranja – noćas usvojen u Predstavničkom domu Kongresa.

Rezultat je bio tesan: 220 prema 215, za predlog zakona od 1.990 strana koji (gotovo) svim Amerikancima prvi put omogućava da budu zdravstveno osigurani (Amerika je danas jedino zapadno društvo koje nema univerzalnu zdravstvenu zaštitu), glasao je i jedan republikanac, ali ga je odbacilo 39 kongresmena iz redova Obamine, Demokratske partije.

Obama je lično juče na Kapitol hilu, gde je rasprava, uz jaku retoriku i emocije, trajala ukupno 14 i po sati, lobirao da se njegov reformski plan ozakoni. „Ovo je prilika koja se javlja jednom u generaciji”, poručio je.

Izglasavanje u Predstavničkom domu je, međutim, tek lakša polovina pređenog puta do krajnjeg cilja – do dana kada će Obama kao predsednik potpisati zakon i učiniti ga pravosnažnim, što bi bio uspeh u nečemu što su američki predsednici pokušavali da sprovedu u delo još od Teodora Ruzvelta, s početka 20. veka. Poslednja velika promena u ovom sistemu, koji je od zdravstvenog osiguranja načinio jednu od najvećih finansijskih industrija u privatnim rukama sa godišnjim obrtom od 2,5 biliona (hiljada milijardi) dolara, izvršena je još 1965. godine, kada je uveden program „Mediker”, zdravstveno osiguranje za one starije od 65 godina.

Od predsednika iz Demokratske stranke, reformu sa dometima skromnijim od Obaminog predloga, neuspešno je nastojao da sprovede Bil Klinton 1993. godine, u prvoj godini svog osmogodišnjeg predsednikovanja.

Sledeća prepreka Obaminoj reformi je Senat, gornji kongresni dom u kojem je svaka savezna država zastupljena sa po dva senatora (u američkom ustavu se inače ne pominju pojmovi „gornji” i „donji” za dvodomni parlament koji ovde ima ime Kongres).

Senat tek treba da otvori debatu o sopstvenoj verziji zakona, koja bi na kraju procesa morala da bude integrisana sa ovom koja je overena prošle noći, pa bi se onda Predstavnički dom ponovo izjašnjavao. Zakoni inače mnogo teže prolaze u Senatu, u kojem demokrate takođe imaju većinu. Problem je međutim u tome što je Obamina partija podeljena na tri krila: liberalno, umereno i konzervativno. Ovi poslednji sa „umerenima” su u neformalnoj koaliciji koja se zove „plavi psi”, čija je ideologija „srednji put” između dva udaljena pola američke politike, krajnje liberalnog (”levog”) i ekstremno konzervativnog (”desnog”).

Prognoze su da će konačna verzija zdravstvene reforme po dometima biti skromnija i manje sveobuhvatna od ove koja je noćas dobila prolaz u Predstavničkom domu (435 predstavnika, svaka država je zastupljena srazmerno broju stanovnika).

Koliko je ovo mukotrpan politički zahvat svedoči i okolnost da je juče preglasavanjem, u kojem se republikanskoj opoziciji pridružio i značajan broj demokrata, izbačena odredba po kojoj su novim osiguranjem obuhvaćeni i abortusi.

Cela reforma inače podrazumeva program čije će sprovođenje u narednih deset godina koštati 1,1 bilion dolara. Svakog građanina obavezuje da pribavi polisu zdravstvenog osiguranja, a sve poslodavce (sem onih najmanjih) da radnike zdravstveno osiguraju. Bez ikakvog osiguranja danas je oko 45 miliona Amerikanaca, zato što ne mogu da ga priušte. Predviđeno je i uvođenje javne (državne) opcije, koja bi bila konkurencija privatnoj osiguravajućoj industriji.

Obama je zbog ovoga od strane republikanske opozicije dobio etiketu „socijaliste”, a u jučerašnjoj debati, u kojoj su za govornicu dovođena i deca, ne jednom je optužen da u Ameriku uvodi „evropsku državu blagostanja”. Isticani su i argumenti da će ovo izazvati i povećanje poreza, što je uvek delikatno političko pitanje.

Zdravstvena reforma je jedno od glavnih predizbornih obećanja Obame, kao i platforma sa kojom su na izborima 2006. i 2008. godine demokrate zadobile većinu u oba kongresna doma.