Обама на пола пута

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 8. новембра – Председник Барак Обама остварио је досад највећу победу на домаћем политичком фронту, пошто је његов главни реформски захват – свеобухватна промена система здравственог осигурања – ноћас усвојен у Представничком дому Конгреса.

Резултат је био тесан: 220 према 215, за предлог закона од 1.990 страна који (готово) свим Американцима први пут омогућава да буду здравствено осигурани (Америка је данас једино западно друштво које нема универзалну здравствену заштиту), гласао је и један републиканац, али га је одбацило 39 конгресмена из редова Обамине, Демократске партије.

Обама је лично јуче на Капитол хилу, где је расправа, уз јаку реторику и емоције, трајала укупно 14 и по сати, лобирао да се његов реформски план озакони. „Ово је прилика која се јавља једном у генерацији”, поручио је.

Изгласавање у Представничком дому је, међутим, тек лакша половина пређеног пута до крајњег циља – до дана када ће Обама као председник потписати закон и учинити га правоснажним, што би био успех у нечему што су амерички председници покушавали да спроведу у дело још од Теодора Рузвелта, с почетка 20. века. Последња велика промена у овом систему, који је од здравственог осигурања начинио једну од највећих финансијских индустрија у приватним рукама са годишњим обртом од 2,5 билиона (хиљада милијарди) долара, извршена је још 1965. године, када је уведен програм „Медикер”, здравствено осигурање за оне старије од 65 година.

Од председника из Демократске странке, реформу са дометима скромнијим од Обаминог предлога, неуспешно је настојао да спроведе Бил Клинтон 1993. године, у првој години свог осмогодишњег председниковања.

Следећа препрека Обаминој реформи је Сенат, горњи конгресни дом у којем је свака савезна држава заступљена са по два сенатора (у америчком уставу се иначе не помињу појмови „горњи” и „доњи” за дводомни парламент који овде има име Конгрес).

Сенат тек треба да отвори дебату о сопственој верзији закона, која би на крају процеса морала да буде интегрисана са овом која је оверена прошле ноћи, па би се онда Представнички дом поново изјашњавао. Закони иначе много теже пролазе у Сенату, у којем демократе такође имају већину. Проблем је међутим у томе што је Обамина партија подељена на три крила: либерално, умерено и конзервативно. Ови последњи са „умеренима” су у неформалној коалицији која се зове „плави пси”, чија је идеологија „средњи пут” између два удаљена пола америчке политике, крајње либералног (”левог”) и екстремно конзервативног (”десног”).

Прогнозе су да ће коначна верзија здравствене реформе по дометима бити скромнија и мање свеобухватна од ове која је ноћас добила пролаз у Представничком дому (435 представника, свака држава је заступљена сразмерно броју становника).

Колико је ово мукотрпан политички захват сведочи и околност да је јуче прегласавањем, у којем се републиканској опозицији придружио и значајан број демократа, избачена одредба по којој су новим осигурањем обухваћени и абортуси.

Цела реформа иначе подразумева програм чије ће спровођење у наредних десет година коштати 1,1 билион долара. Сваког грађанина обавезује да прибави полису здравственог осигурања, а све послодавце (сем оних најмањих) да раднике здравствено осигурају. Без икаквог осигурања данас је око 45 милиона Американаца, зато што не могу да га приуште. Предвиђено је и увођење јавне (државне) опције, која би била конкуренција приватној осигуравајућој индустрији.

Обама је због овога од стране републиканске опозиције добио етикету „социјалисте”, а у јучерашњој дебати, у којој су за говорницу довођена и деца, не једном је оптужен да у Америку уводи „европску државу благостања”. Истицани су и аргументи да ће ово изазвати и повећање пореза, што је увек деликатно политичко питање.

Здравствена реформа је једно од главних предизборних обећања Обаме, као и платформа са којом су на изборима 2006. и 2008. године демократе задобиле већину у оба конгресна дома.