Uz dug i – šteta

Ovih dana sve velike novine objavile su kako je NIS, u sveobuhvatnoj akciji vlade da pančevačku fabriku pokrene i spase od konačnog sloma, stavio hipoteku na pokretnu i nepokretnu imovinu „Petrohemije” zbog duga od 86 miliona evra. Manji deo te sume, 26 miliona, biće pretvoren u vlasničke papire kojima će raspolagati NIS, u onom času, valjda, kada to preduzeće postane AD, dok ostatak duga, oko 60 miliona, mora da se vrati u novcu.

„Petrohemija” radi nešto duže od mesec i po. Za sada joj ne cvetaju ruže. Valja se, ipak, nadati da taj pokušaj neće propasti i da će dužnik uspeti da se namiri.

Ovo je samo jedan od primera kako država, iako je NIS u većinskom vlasništvu Rusa (51 odsto), pokušava da reši problem posrnulih preduzeća, koja su zapala u ekonomske muke mnogo pre nego što je iko slutio nastanak aktuelne svetske finansijske krize i recesije.

Priča o „Petrohemiji” je, međutim, samo povod da se ukaže na drastičniji slučaj, ali u preduzeću u kojem je država apsolutni gazda. Gotovo despot. Reč je o Elektroprivredi Srbije, firmi koja nas još uredno snabdeva strujom. Dokle? Sigurno još godinu-dve, a posle toga videćemo.

Ovog leta, ali bez krupnih naslova u velikim novinama, vlada je donela odluku da se dug RTB „Bor” za isporučenu struju, sa stanjem 31. decembra. 2008, veći od 5,5 milijardi dinara pretvori u vlasništvo EPS-a. Dug u kapital preduzeća koje niko neće da kupi. Da situacija bude još čudnija, vlada tera EPS u tu avanturu iako se Upravni odbor EPS-a, koji je imenovala ta ista vlada, protivi njenim namerama. Valjda vlada zna šta je interes EPS-a bolje od njega samog. I šta je bilo? Taj isti RTB „Bor” prestao je da plaća struju. Ni dinar u 2009. godini.

EPS je tako postao akcionar, po osnovu suverenog duga za struju, a ekonomija u ovom i još nekim slučajevima puka sluškinja politike.

EPS je godinama isporučivao struju ne samo RTB „Bor”, već i mnogim potrošačima čiji dug, što građana što privrede, u ovom času iznosi oko 55 milijardi dinara. U čemu je problem?, pitaće neko. Muka je što EPS, kada god nekom pošalje račun za isporučenu struju, u budžet Srbije, koja je i njegov legitimni vlasnik, odmah uplati i 18 odsto poreza. Naplatio ne naplatio račun, EPS mora da plati PDV. I za RTB „Bor”, razume se, milione dinara.

Čak i da se saglasimo s pravom države da radi šta hoće sa svojim preduzećem, moramo pitati – šta ako sutra zbog tih poteza, mi, mali kupci, koji uredno plaćamo račune i ostvarujemo bonus od pet procenata, ostanemo u mraku.

Po sadašnjem zakonu o javnim preduzećima, EPS nema pravo da trguje akcijama na berzi. Država mu je silom dala nešto što mu ne treba i sa čim ne zna šta će: da samo pravi i prodaje struju, uredno plaćajući državi porez. Njoj dobro, a EPS-u sve lošije, o čemu svedoči lanjski gubitak od 25,7 milijardi dinara.