Уз дуг и – штета

Ових дана све велике новине објавиле су како је НИС, у свеобухватној акцији владе да панчевачку фабрику покрене и спасе од коначног слома, ставио хипотеку на покретну и непокретну имовину „Петрохемије” због дуга од 86 милиона евра. Мањи део те суме, 26 милиона, биће претворен у власничке папире којима ће располагати НИС, у оном часу, ваљда, када то предузеће постане АД, док остатак дуга, око 60 милиона, мора да се врати у новцу.

„Петрохемија” ради нешто дуже од месец и по. За сада јој не цветају руже. Ваља се, ипак, надати да тај покушај неће пропасти и да ће дужник успети да се намири.

Ово је само један од примера како држава, иако је НИС у већинском власништву Руса (51 одсто), покушава да реши проблем посрнулих предузећа, која су запала у економске муке много пре него што је ико слутио настанак актуелне светске финансијске кризе и рецесије.

Прича о „Петрохемији” је, међутим, само повод да се укаже на драстичнији случај, али у предузећу у којем је држава апсолутни газда. Готово деспот. Реч је о Електропривреди Србије, фирми која нас још уредно снабдева струјом. Докле? Сигурно још годину-две, а после тога видећемо.

Овог лета, али без крупних наслова у великим новинама, влада је донела одлуку да се дуг РТБ „Бор” за испоручену струју, са стањем 31. децембра. 2008, већи од 5,5 милијарди динара претвори у власништво ЕПС-а. Дуг у капитал предузећа које нико неће да купи. Да ситуација буде још чуднија, влада тера ЕПС у ту авантуру иако се Управни одбор ЕПС-а, који је именовала та иста влада, противи њеним намерама. Ваљда влада зна шта је интерес ЕПС-а боље од њега самог. И шта је било? Тај исти РТБ „Бор” престао је да плаћа струју. Ни динар у 2009. години.

ЕПС је тако постао акционар, по основу сувереног дуга за струју, а економија у овом и још неким случајевима пука слушкиња политике.

ЕПС је годинама испоручивао струју не само РТБ „Бор”, већ и многим потрошачима чији дуг, што грађана што привреде, у овом часу износи око 55 милијарди динара. У чему је проблем?, питаће неко. Мука је што ЕПС, када год неком пошаље рачун за испоручену струју, у буџет Србије, која је и његов легитимни власник, одмах уплати и 18 одсто пореза. Наплатио не наплатио рачун, ЕПС мора да плати ПДВ. И за РТБ „Бор”, разуме се, милионе динара.

Чак и да се сагласимо с правом државе да ради шта хоће са својим предузећем, морамо питати – шта ако сутра због тих потеза, ми, мали купци, који уредно плаћамо рачуне и остварујемо бонус од пет процената, останемо у мраку.

По садашњем закону о јавним предузећима, ЕПС нема право да тргује акцијама на берзи. Држава му је силом дала нешто што му не треба и са чим не зна шта ће: да само прави и продаје струју, уредно плаћајући држави порез. Њој добро, а ЕПС-у све лошије, о чему сведочи лањски губитак од 25,7 милијарди динара.