Svedok saradnik rasvetljava ubistvo Vukojevića?

Ubistvo Zorana Vukojevića Vuka, svedoka saradnika u procesu za ubistvo Zorana Đinđića, moglo bi uskoro da bude rasvetljeno. Kako „Politika” saznaje iz pouzdanih izvora, Specijalnom tužilaštvu obratio se jedan od osuđenih članova „zemunskog klana”, koji je spreman da prizna svoju ulogu u ovom zločinu i svedoči o saučesnicima, ukoliko bi mu sud dodelio status svedoka saradnika.

Identitet potencijalnog svedoka saradnika poznat je našoj redakciji. Kako saznajemo, njegova izjava odnosila bi se samo na novi sudski postupak. Činjenično stanje koje je utvrđeno u postupcima za atentat na premijera Zorana Đinđića, kao i za zločine „zemunskog klana”, neće se menjati ni ukoliko ovaj pripadnik grupe dobije povlašćeni status.

Miljko Radisavljević, specijalni tužilac u razgovoru za „Politiku” rekao je da ne može da potvrdi, ali ni da demantuje ovu informaciju.

Zoran Vukojević svirepo je ubijen 3. juna 2006. godine. On je, kao i još trojica članova „zemunskog klana”, Ljubiša Buha Čume, Miladin Suvajdžić i Dejan Milenković Bagzi, svedočio protiv „zemunaca”, a pretpostavlja se da su ga iz osvete ubili odbegli članovi grupe koje policija ni do danas nije uhapsila. Vukojevićevo spaljeno i izmasakrirano telo nađeno je pored autoputa Beograd–Zagreb.

Istraga ubistva Vukojevića počela je u novembru 2006. godine, kada je Specijalno tužilaštvo podnelo zahtev za sprovođenje istrage protiv Aleksandra Simovića, zbog sumnje da je sa nepoznatim saučesnicima usmrtio Vukojevića. Simović je uhapšen u novembru 2006. godine, a u vreme ubistva Vukojevića bio je u bekstvu, kao i još četvorica članova klana – njegov rođeni brat Miloš Simović, Vladimir Milisavljević, Sretko Kalinić i Milan Jurišić.

Istraga je pokazala da su DNK tragovi Aleksandra Simovića nađeni na „lisicama” kojima je pokojni Vukojević bio vezan. Optužnica u ovom slučaju do sada nije podignuta zbog procene da DNK tragovi na „lisicama” nisu dovoljan dokaz da bi Simović bio osuđen za ubistvo, niti je do danas u ovom slučaju iko osim njega osumnjičen.

Novim Zakonikom o krivičnom postupku uvedena je mogućnost da se pravnosnažno osuđene osobe pojave kao svedoci u nekom drugom postupku, po proceni tužioca.

„Svedok saradnik ne može da bude neko ko je osuđen kao organizator kriminalne grupe, a ne može ni onaj ko je osuđen na maksimalnu kaznu zatvora od 40 godina. Ostali pripadnici kriminalnog klana mogu da budu predloženi za dobijanje ovog statusa. Interes osuđenog je u tome što može da računa da će mu biti izrečena blaža kazna, ukoliko bi u novom postupku, gde je isključivo svedok, dao iskaz kojim bi doprineo navodima optužbe. Tužilac, po zakonu, ima obavezu da podnese sudu predlog za preinačenje pravnosnažne presude bez ponavljanja postupka. Sud može odlučiti da osuđenom umanji kaznu najmanje za jednu polovinu, pa čak i više”, objašnjava Goran Ilić, profesor krivičnog procesnog prava.