Сведок сарадник расветљава убиство Вукојевића?
Убиство Зорана Вукојевића Вука, сведока сарадника у процесу за убиство Зорана Ђинђића, могло би ускоро да буде расветљено. Како „Политика” сазнаје из поузданих извора, Специјалном тужилаштву обратио се један од осуђених чланова „земунског клана”, који је спреман да призна своју улогу у овом злочину и сведочи о саучесницима, уколико би му суд доделио статус сведока сарадника.
Идентитет потенцијалног сведока сарадника познат је нашој редакцији. Како сазнајемо, његова изјава односила би се само на нови судски поступак. Чињенично стање које је утврђено у поступцима за атентат на премијера Зорана Ђинђића, као и за злочине „земунског клана”, неће се мењати ни уколико овај припадник групе добије повлашћени статус.
Миљко Радисављевић, специјални тужилац у разговору за „Политику” рекао је да не може да потврди, али ни да демантује ову информацију.
Зоран Вукојевић свирепо је убијен 3. јуна 2006. године. Он је, као и још тројица чланова „земунског клана”, Љубиша Буха Чуме, Миладин Сувајџић и Дејан Миленковић Багзи, сведочио против „земунаца”, а претпоставља се да су га из освете убили одбегли чланови групе које полиција ни до данас није ухапсила. Вукојевићево спаљено и измасакрирано тело нађено је поред аутопута Београд–Загреб.
Истрага убиства Вукојевића почела је у новембру 2006. године, када је Специјално тужилаштво поднело захтев за спровођење истраге против Александра Симовића, због сумње да је са непознатим саучесницима усмртио Вукојевића. Симовић је ухапшен у новембру 2006. године, а у време убиства Вукојевића био је у бекству, као и још четворица чланова клана – његов рођени брат Милош Симовић, Владимир Милисављевић, Сретко Калинић и Милан Јуришић.
Истрага је показала да су ДНК трагови Александра Симовића нађени на „лисицама” којима је покојни Вукојевић био везан. Оптужница у овом случају до сада није подигнута због процене да ДНК трагови на „лисицама” нису довољан доказ да би Симовић био осуђен за убиство, нити је до данас у овом случају ико осим њега осумњичен.
Новим Закоником о кривичном поступку уведена је могућност да се правноснажно осуђене особе појаве као сведоци у неком другом поступку, по процени тужиоца.
„Сведок сарадник не може да буде неко ко је осуђен као организатор криминалне групе, а не може ни онај ко је осуђен на максималну казну затвора од 40 година. Остали припадници криминалног клана могу да буду предложени за добијање овог статуса. Интерес осуђеног је у томе што може да рачуна да ће му бити изречена блажа казна, уколико би у новом поступку, где је искључиво сведок, дао исказ којим би допринео наводима оптужбе. Тужилац, по закону, има обавезу да поднесе суду предлог за преиначење правноснажне пресуде без понављања поступка. Суд може одлучити да осуђеном умањи казну најмање за једну половину, па чак и више”, објашњава Горан Илић, професор кривичног процесног права.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


