Prebacivanje krivice za poplavu u Užicu

Šteta od poplave u Užicu još se procenjuje, dosadašnji proračuni variraju i za nekoliko desetina miliona dinara, ali tužilaštvo već proverava slučaj i sigurno je da će neko morati da plati. Zato je počelo prebacivanje krivice. Lokalna komisija je optužila „Srbijavode” da nisu na vreme dostavile obaveštenje o proglašenju vanredne odbrane od poplava, dok iz tog javnog preduzeća odgovaraju da niti je taj sektor u njihovoj nadležnosti niti gradski organi moraju da čekaju formalne dopise sa strane kada im njihov delokrug zaduženja omogućava da reaguju čim se ukaže potreba.

– Nad sektorom odakle je voda pokuljala jurisdikciju ima lokalno vodoprivredno preduzeće „Veliki park”. Ovo preduzeće nije zavisilo od naših obaveštenja sa terena, na kojem ionako nismo nadležni, nego imaju svoje ljude koji su morali da prate nivo voda. Utoliko pre što bujični tokovi narastu za sat ili dva i u tako kratkom roku mora da se reaguje. Nije mi jasno ni zašto ustava nije već bila podignuta kad je postavljena da bi akumulirala vodu za kupalište, a letnja sezona je prošla. Da je bila podignuta, s obzirom na to da je njena propusna moć 250 metara kubnih vode u sekundi, a voda je navirala u količini od 150 kubika u sekundi, poplava bi bila sprečena – kaže Nikola Marjanović, direktor „Srbijavoda”.

Istina je da je zvanično obaveštenje o vanrednoj odbrani od poplava stiglo dva dana pošto je ona proglašena ali to stanje, objašnjava Marjanović, samo je pravni okvir za delovanje „Srbijavoda” ukoliko se pokaže potreba za njihovom intervencijom, ne i naređenje ili uputstvo od kojih zavisi da li i kako lokalna vodoprivredna preduzeća mogu da deluju. Ni za proglašenjem redovne odbrane od poplava, na šta se užička komisija takođe žalila, nije bilo potrebe jer je Đetinja bila četiri metra ispod nivoa na kojem vodočuvari počinju taj režim nadzora.

– Čudno je što komisija iz Užica tvrdi da su njihovi organi morali da čekaju naše obaveštenje, a ustavu su pokušali da dignu i pre nego što su ga dobili. Nisu uspeli zato što su kasno reagovali i pritisak vode je tada već bio prevelik da bi mogli da je pokrenu – navodi Marjanović.

U priču su se, sudeći po izveštajima užičkih novinara, umešali i odnosi u koaliciji koja je na vlasti u tom gradu. Navodno je ustavu oštetio deo tog paketa i splav od 40 tona, koji je trebalo odvući u zimovnik i učvrstiti da ne bi bio ponesen vodom.

– Ne znam da li je taj splav ometao reakciju ali mogu da kažem da je on sigurno nelegalno postavljen jer „Srbijavode”, čije je to zaduženje, nisu njegovom vlasniku izdale saglasnost – kaže Marjanović.

Ako je splav bio problem, ne bi bio prvi put da divlji objekti na rekama budu odgovorni za poplavu. To se desilo i u poplavama u Sjenici. Tamo su objekti bez dozvole zaprečili prolaz vodi, usmerili veći pritisak vode na ustavu, koja nije izdržala. U aprilu prošle godine Mlava je poplavila zato što su lokalne vlasti, kako bi pored mosta dobile još jedan put preko reke, nelegalno postavile nasip i kroz njega provukle cev nedovoljne propusne moći. Nemarnost lokalnih vlasti i vodoprivrednih preduzeća pokazala se i 2007. godine u Vlasotincu, jer ih je poplava snašla zato što dve od tri ustave nisu podignute pošto su se zbog lošeg održavanja, zaglavile.