Studije za pilote

Po uzoru na američku akademiju „Embri ridl”, u okviru Vazduhoplovne akademije u Beogradu na jesen bi zapravo trebalo da proradi prva strukovna škola u našoj zemlji u kojoj će visoko obrazovanje sticali piloti, ali i flajtdispečeri i inženjeri za održavanje vazduhoplova. Po završetku trogodišnjih studija dobiće diplome strukovnog inženjera vazdušnog saobraćaja – pilota, odnosno flajtdispečera i strukovnog inženjera za održavanje vazduhoplova.

Tako će piloti, i onda kada im zdravlje više ne bude dozvoljavalo da lete, moći da ostanu i rade na aerodromu i u aviokompanijama kao inženjeri vazdušnog saobraćaja, što im dosadašnje dozvole za rad stečene na kursevima nisu omogućavale.

– Flajtdispečeri su zaduženi za organizovanje saobraćaja na zemlji. Određuju gde će ko da pristane, gde će da se uparkira… Oni znanje i veštine kod nas stiču kroz redovno srednje stručno obrazovanje, ali mogu i kroz kurseve, dok se piloti i stjuardese u našoj zemlji za sada školuju isključivo kroz tečajeve – objašnjava za naš list mr Goran Cvijović, direktor Vazduhoplovne akademije, naglašavajući da u formiranju strukovnih studija učestvuju i Mašinski i Saobraćajni fakultet u Beogradu.

Svetske kompanije danas traže da piloti budu visokoobrazovani kadrovi, pa je i to jedan od razloga zbog kojih je potrebno da se u obrazovni sistem Srbije ugrade studije za pilote. Tim pre što su naši piloti veoma traženi. Ne treba zaboraviti da gotovo sve veće inostrane aviokompanije imaju bar jednog pilota ili mehaničara iz Srbije.

Stjuardese i stjuardi će se i dalje obučavati samo na kursevima, kao što je to praksa svuda u svetu. Takvi kursevi organizuju se i u Centru za obuku beogradske Vazduhoplovne akademije.

Tečajevi za pilote traju od 50 do 1.500 sati letenja, odnosno od dva do tri dana pa do dve godine. I ovi najduži mogli bi da budu znatno kraći kada bi vremenske prilike dozvoljavale da se uvek leti. Najkraći su, kaže direktor, kursevi za privatnog pilota. Da bi se za to stekla dozvola, potrebno je imati samo 50 sati leta. A da bi se bio kapetan potrebno je u vazduhu biti 1.500 sati.

– Naši polaznici sate letenja odrađuju u Vršcu, u okviru Pilotske akademije i na aerodromu u Surčinu, u okviru privatne aviokompanije „Pelikan ervejz”. Stjuardese praksu imaju u Školskom centru „Jata”, a mehaničari u „Jat tehnici” i u vojnom Vazduhoplovnom zavodu „Moma Stanojlović” u Batajnici. Svi ostali na praksu idu u Školski centar Aerodroma „Nikola Tesla” – kaže naš sagovornik.

I sama četvorogodišnja srednja škola koja čini stub Vazduhoplovne akademije u Beogradu jedinstvena je u regionu. Pohađaju je ne samo đaci iz Srbije, već i njihovi vršnjaci iz BiH, Crne Gore i Makedonije. U njoj se po međunarodnim standardima i zahtevima školuju aviotehničari, tehničari vazdušnog saobraćaja, mehatroničari, odnosno stručnjaci za održavanje svih sistema na aerodromu, od radarskih do onih za transport prtljaga, spasioci (tehničari vazdušnog saobraćaja za spasavanje) i bezbednjaci (tehničari vazdušnog saobraćaja za bezbednost). Tehničar vazdušnog saobraćaja je do sada za đake bio najatraktivniji smer, jer se ti stručnjaci lako zapošljavaju u svetu i mogu dobro da zarade. Dve trećine učenika škole su dečaci, ali je zanimljivo da su na smeru za bezbednjake pretežno devojčice.

Uz teorijsku, đaci imaju i praktičnu nastavu. Oni sklapaju i rasklapaju avione u školskim radionicama i vežbaju na tri aviona u dvorištu škole – „migu 21”, „kraguju” i „jastrebu”.

Aleksandra Brkić

-----------------------------------------------------------

Kako je „Drapšin” postao akademija

Vazduhoplovna akademija u Beogradu nastala je 2007. godine transformacijom srednje škole „Petar Drapšin” u kojoj su se đaci obrazovali za struke iz oblasti mašinstva i vazdušnog saobraćaja.

– Očekujemo da će Evropska agencija za bezbednost vazdušnog saobraćaja EASAovu ustanovu sledeće godine licencirati kao regionalni centar za obuku vazduhoplovnog osoblja za jugoistočnu Evropu – kaže Goran Cvijović, direktor Akademije, objasnivši da je ta ustanova nazvana akademija jer je u startu planirano da se pod njenim krovom razviju i strukovne studije.