Pisane poruke za sva vremena

„Bože, čuvaj mi drugove – srpski vojnici, Bitolj, o Božiću 1913. godine”, piše na jednoj od razglednica na izložbi „Razglednice u Srbiji 1895–1914” koja je nedavno otvorena u Muzeju primenjene umetnosti a koju će publika moći da poseti do 15. januara. Tekst svedoči, između ostalog, i o njihovom specifičnom karakteru, pogotovo kada je reč o pomenutom periodu. One su, naime, imale ne samo privatnu već i državnu i nacionalnu komunikacionu funkciju, što i jeste ideja vodilja same postavke, u okviru koje je izloženo 367 eksponata.

Od vremena kada su se pojavile, u trećoj četvrtini 19. veka, pa do današnjih izdanja koja su svakako maštovitija i bogatija, ilustrovane poštanske karte, kako su se tada razglednice zvale, predstavljale su veoma rasprostranjen vizuelni materijal. One, tako, kako za naš list kaže mr Jelena Perać, autor izložbe i kustos Muzeja, pripadaju novim vizuelnim medijima toga vremena. U našoj zemlji njihova pojava korespondira sa pojavom filma, čija je prethodnica bila fotografija, sa kojom su razglednice u neraskidivoj vezi.

– Pisma i razglednice tada su bili najsnažnija komunikaciona sredstva. Takoreći jedini vid komunikacije. Sa jedne strane, one su imale, i danas imaju snažan emotivni naboj, pogotovo kada je u pitanju njihova funkcija u intimnom životu ljudi. Sa druge strane, one su bile sredstvo propagande i promocije države i nacije i imale su ozbiljniji karakter, što je meni, u ovom slučaju, bilo zanimljivije – kaže naša sagovornica.

Izloženi primerci čuvaju se u kolekcijama Muzeja primenjene umetnosti, Narodne biblioteke Srbije i Biblioteke grada Beograda. Čine ih topografske razglednice, razglednice sa predstava javnih svečanosti i događaja, portretne razglednice, reprodukcije umetničkih dela i reklamne razglednice.

Pored arhaičnih eksponata koji plene pažnju, veoma moderno osmišljena postavka budi posebno interesovanje. Izloženi materijal iz pretprošlog veka smešten je u providnim vitrinama i na specijalno osvetljenim četvorougaonim panoima koji vešto povezuju prošlost, u kojoj su izložene razglednice nastale, i sadašnjost u kojoj imamo priliku da ih pogledamo.

– Za ovako maštovitu i savremenu postavku „krivac” je Bojana Đurović, arhitekta, čija je vizuelna sloboda urodila plodom. Na taj način uspeli smo još bolje da istaknemo tu značajnu promotivnu funkciju koju razglednice i dalje imaju, i verujem da će imati, pored one turističke namene koja je svima poznata i svima prva padne na pamet kada se pomenu.

Spoj dobre fotografije i snažne poruke, pored toga što nas obaveštava o istorijskim događajima, načinu života i običajima, čini da vreme o kojem je reč razumemo na pravi način, o čemu ćemo jednog dana moći da govorimo drugima. Današnje vreme brzih medija bacilo je u zasenak ovaj stari vid komunikacije, koji u sebi krije specifičnu autentičnost i toplinu. Možda je pravo vreme da mu se vratimo...