Писане поруке за сва времена

„Боже, чувај ми другове – српски војници, Битољ, о Божићу 1913. године”, пише на једној од разгледница на изложби „Разгледнице у Србији 1895–1914” која је недавно отворена у Музеју примењене уметности а коју ће публика моћи да посети до 15. јануара. Текст сведочи, између осталог, и о њиховом специфичном карактеру, поготово када је реч о поменутом периоду. Оне су, наиме, имале не само приватну већ и државну и националну комуникациону функцију, што и јесте идеја водиља саме поставке, у оквиру које је изложено 367 експоната.

Од времена када су се појавиле, у трећој четвртини 19. века, па до данашњих издања која су свакако маштовитија и богатија, илустроване поштанске карте, како су се тада разгледнице звале, представљале су веома распрострањен визуелни материјал. Оне, тако, како за наш лист каже мр Јелена Пераћ, аутор изложбе и кустос Музеја, припадају новим визуелним медијима тога времена. У нашој земљи њихова појава кореспондира са појавом филма, чија је претходница била фотографија, са којом су разгледнице у нераскидивој вези.

– Писма и разгледнице тада су били најснажнија комуникациона средства. Такорећи једини вид комуникације. Са једне стране, оне су имале, и данас имају снажан емотивни набој, поготово када је у питању њихова функција у интимном животу људи. Са друге стране, оне су биле средство пропаганде и промоције државе и нације и имале су озбиљнији карактер, што је мени, у овом случају, било занимљивије – каже наша саговорница.

Изложени примерци чувају се у колекцијама Музеја примењене уметности, Народне библиотеке Србије и Библиотеке града Београда. Чине их топографске разгледнице, разгледнице са представа јавних свечаности и догађаја, портретне разгледнице, репродукције уметничких дела и рекламне разгледнице.

Поред архаичних експоната који плене пажњу, веома модерно осмишљена поставка буди посебно интересовање. Изложени материјал из претпрошлог века смештен је у провидним витринама и на специјално осветљеним четвороугаоним паноима који вешто повезују прошлост, у којој су изложене разгледнице настале, и садашњост у којој имамо прилику да их погледамо.

– За овако маштовиту и савремену поставку „кривац” је Бојана Ђуровић, архитекта, чија је визуелна слобода уродила плодом. На тај начин успели смо још боље да истакнемо ту значајну промотивну функцију коју разгледнице и даље имају, и верујем да ће имати, поред оне туристичке намене која је свима позната и свима прва падне на памет када се помену.

Спој добре фотографије и снажне поруке, поред тога што нас обавештава о историјским догађајима, начину живота и обичајима, чини да време о којем је реч разумемо на прави начин, о чему ћемо једног дана моћи да говоримо другима. Данашње време брзих медија бацило је у засенак овај стари вид комуникације, који у себи крије специфичну аутентичност и топлину. Можда је право време да му се вратимо...