Dijalog i tolerancija umesto govora uvreda

Pre svega nekoliko dana u Beogradu je zatvoren ovogodišnji, jubilarni,Oktobarski salon, najznačajnija međunarodna izložba savremene umetnosti kod nas. Kako je završena? S obzirom na to da je jubilarna, pedeseta,izložba je izvedena u drugačijem konceptu. Umetnička direktorka se opredelila za domaće umetnike sa internacionalnom karijerom i internacionalce koji Beograd osećaju kao kreativnu sredinu.

Organizovan je za svega dva meseca, uz neverovatan napor i rizik da jubilarna izložba ne bude održana. Razlog – brojni problemi koji su izvan kulture i umetnosti. Rezultat – približno 30.000 posetilaca tokom mesec ipo dana koliko je trajao. Međutim, pred sam kraj salona jedan značajan umetnik uputio je niz optužbi na račun manifestacije i umetničke direktorke. Potpuno je legitimno da se međusobno suočavamo, jer Beograd je veliki grad i ima mesta za sve i za svakoga. Na kraju, sloboda govora je tekovina demokratskih društava. U umetničkom smislu, scena je otvorena i za likovno i za vizuelno, tradicionalno i konceptualno, nacionalno i internacionalno. Bez kritike umetnost je jalova jer se ne podstiče ni korektivnim ni motivacionim faktorima. Umetnička dela i sami koncepti moraju biti predmet rasprave, jer i umetnost, kao takva, relativizuje sve pojmove. Međutim, ono čega posebno moramo biti svesni jestetolerancija i iskrenost. Mislim da se u optužbama često prekoračuje prag tolerancije, dijalog prevodi u lični sukob,a iskrenost zamenjuje licemerjem. Ukoliko akter nosi odgovornu funkciju u nekoj ustanovi ili manifestaciji onda je, smatram, uzornije i preuzeti odgovornost i konstruktivan stav nego post festum negirati kako koncept i rezultat, tako i sopstvenu ulogu, što smoimali prilike da pratimo prethodnih nedelja na ovim stranicama.

Oktobarski salon je stalna manifestacija u oblasti kulture od značaja za grad Beograd, međunarodna takmičarska manifestacija vizuelnih umetnosti. Na Oktobarskom salonu predstavljaju se reprezentativna dela iz sfere aktuelnog stvaralaštva u oblasti vizuelnih umetnosti, prema izboru umetničkog direktora. Na Oktobarskom salonu se predstavljaju dela domaćih i stranih autora.

Ova i slične manifestacije moraju biti predmet kritičkihrasprava (Program „Pažnja! Kritika“), koje su i organizovane u nekoliko navrata u okviru ovogodišnjeg salona, doduše u manjem obimu u kome je aktivno učestvovala profesionalna elita. Naši umetnici dobro znaju kakve se rasprave vode tokom bijenala u Parizu,Moskvi, Sidneju, Istanbulu, Sao Paulu, Gvangđu, Johanesburgu i posle njih... Istanbul je u poslednjih dvadeset godina postao jedan od svetski prestižnih centara kada je reč o savremenoj umetnosti. Ponikao je na mestu gde se u početku bavljenje ovom vrstom umetnosti i njenom prezentacijom smatralo za jeres. Zato danas Istanbul poseti preko 30.000 stranih turista u vreme trajanja bijenala,od čega približno 400 akreditovanih novinara, istoričara umetnosti, kustosa, galerista... Moskva je na pritisak kulturne javnosti započela sa organizacijom svoje smotre. Izložbe u Veneciji, Parizu, Sao Paulu, Johanesburgu konstantno provociraju na dijalog. U umetničkom smislu uvek ima suprotstavljenih stavova,ali ti gradovi su živi, puni vibracija od kojih se ostvaruju sekundarni i tercijarni efekti po grad i regiju.

U poslednjih petnaest godina svi gradovi koji su se izborili da organizuju jednogodišnji projekat „Evropska prestonica kulture“ snažno su podržavali ovakve manifestacije (programski, finansijski i infrastrukturno) u nameri da je približe što široj populaciji i sa krajnjim ciljem ostvarivanja svih pozitivnih efekata poput: podizanja internacionalnog profila grada i regije, razvojaboljih odnosa između gradova i regija, podsticanjakreativnosti, inovatorstva, lokalne umetničke scene, širenjakulturnih aktivnosti i tržišta kulturnih dobara, infrastrukture, privlačenjašto većeg broja posetilaca, turista, kao i osećanjaponosa i samopouzdanja.

Dakle, iz tolerantne debate, pouke izvlače svi,a konstruktivna rasprava daje rezultat. Probajmo da se oslobodimo govora uvreda koji usporava zajedničke napore da od naše sredine stvorimo kulturnu metropolu –a ne provinciju.

Autor je zamenik sekretara za kulturu grada Beograda i predsednik Upravnog odbora Oktobarskog salona