Kasne pregovori o START-u

Petog decembra 2009. godine ističe ugovor START-1 o redukciji strateškog nuklearnog oružja SAD i Rusije, ugovor koji su još u julu 1991. godine, uoči raspada SSSR-a, potpisali Džordž Buš i Mihail Gorbačov. Prema tom ugovoru dve zemlje su se obavezale da će broj nuklearnih bojevih glava da smanje na po 6.000. Zatim je došlo do potpisivanja ugovora START-2 po kojem je do 21. decembra 2012. godine broj američkih i ruskih nuklearnih bojevih glava trebao da bude između 1.700 i 2.200. Inače, START-2 je predviđao da se broj nuklearnih bojevih glava koje se nalaze na balističkim raketama svede na 3.500 za SAD i 3.000 za Rusiju. Tim ugovorom je bilo predviđeno da je 2003. godina rok za uništenje ruskih interkontinentalnih raketa sa kopnenim baziranjem SS-18 i SS-24, ali je pomeren na 2.007. godinu. Trebalo je da SAD unište svoje projektile „MH-piskiper” i „minitmen-3”. I broj nuklearnih bojevih glava u 2007. godini trebalo je da se smanji na po 3.800.

Onda su 13. juna 2.003. Amerikanci jednostrano izašli iz ugovora o Antibalističkoj raketnoj odbrani iz 1972. godine, iako je Moskva upozoravala da bi takav korak značio kraj i START-a. Zapravo, Rusija je oduvek insistirala na direktnoj vezi između sporazuma START-1, START-2 i sporazuma ABM, tvrdeći da jednostrano raspoređivanje antiraketnog odbrambenog sistema, što je po ugovoru ABM bilo zabranjeno, slabi faktor odvraćanja koji poseduje druga strana. I da to onda prisiljava Rusiju na nove mere obezbeđenja uz pomoć novih i modernijih raketa koje su u stanju da nadvladaju bilo koji sistem ABM.

Dan posle američkog odustajanja od sporazuma ABM, 14. juna 2003, Rusija se povukla iz sporazuma START-2. Amerika je zatim najavljivala novi antiraketni štit u Poljskoj i Češkoj, Rusija je odgovarala opcijom postavljanja raketa „iskander” u oblasti Kalinjingrada. Novi američki predsednik Barak Obama odustao je od prvobitne verzije raketnog štita u Poljskoj i Češkoj, ali se Vašington ipak nije vratio u sporazum o ABM iz 1972. Poljacima i Česima sada se nudi nešto drugačiji sistem antiraketnog štita, što u Moskvi još proučavaju, iako se od instaliranja „iskandera” odustalo. Za sada.

Dakle, hoće li svet ući u novu 2010. godinu bez ikakvog sporazuma o redukciji i kontroli strateškog nuklearnog oružja? START-2 je „mrtav”, a START-1 će to biti posle 5. decembra 2009. Istina, iz Moskve i Vašingtona dolaze najave da bi do produženja ugovora START-2 moglo ubrzo doći, ali na tom putu isprečili su se i neki „tehnički detalji”. Naime, Moskva je izgleda pristala da u američke strateške raketne sisteme ne računa četiri američke nuklearne podmornice koje lansiraju krstareće projektile sa klasičnom bojevom glavom. No, problem je mnogo veći, jer Vašington traži da se u strateške sisteme ne računaju ni američke nuklearne podmornice koje su opremljene interkontinentalnim raketama „trajdent-2”, ali sa klasičnom, a ne nuklearnom bojevom glavom. To je novi američki koncept „Globalni udar”, po kojem će svaka atomska podmornica klase „Ohajo” nositi dve nenuklearne rakete „trajdent-2”, pored još 22 rakete „trajdent” sa atomskim bojevim glavama. Svaka nenuklearna raketa imaće četiri „neeksplozivne” bojeve glave. Jedan tip će biti metalno zrno koje udara takvom snagom da ruši svaki bunker ili zgradu, dok je drugi tip bojeve glave rasprskavajuća bomba, koja oslobađa parčad od volframa radi uništenja vozila i slabo zaštićenih meta na većoj površini. Preciznost pogađanja je navodno plus-minus pet metara. Namere Pentagona su da se tim oružjem odgovori na sve izazove današnjeg terorizma u svetu.

Problem je što to novo američko oružje može destabilizovati nuklearnu politiku i program odvraćanja. Pitanje je može li Rusija danas da razlikuje napad raketama „trajdent-2” sa nenuklearnim bojevim glavama od nuklearnog strateškog udara? Posebno je to pitanje za Kinu, koja poseduje još slabije kapacitete za otkrivanje dolazećih balističkih raketa. Nije problem otkriti balističku raketu kada je lansirana sa podmornice, ili sa kopna, iako se pri tome „izgubi” nekoliko dragocenih minuta. Problem je ako ne možete da na vreme otkrijete kakav „teret” raketa nosi, da li je reč o atomskim bombama ili o „nekonvencionalnom zrnu”. Možete da „vidite” raketu, ali postoji velika mogućnost da pogrešno razumete ono što vidite. Osim toga, balističke interkontinentalne rakete nikada još nisu upotrebljene u nekom ratu, pa ako SAD odluče da ih ne smatraju drugačijim od ostalog oružja i druge države će prihvatiti istu logiku.

A to onda svet dovodi na ivicu nuklearne apokalipse.