Doktorov sekund za istoriju košarke

Košarkaški klub Crvena zvezda i počasni generalni sekretar Svetske košarkaške federacije (FIBA) Borislav Stanković nedavno su u Budimpešti bili na komemoraciji povodom sto godina od rođenja dr Ferenca Hepa (1909-1981), predsednika Komisije za žalbe koja u Minhenu 1972. nije podlegla mitu o nepobedivosti Amerikanaca na Olimpijskim igrama. Imajući u vidu to šta je sve Mađar Hep bio, nepravedno je prema njemu što ga pamte upravo po tom istorijskom okršaju košarkaša Sovjetskog Saveza i Sjedinjenih Američkih Država. Mada i mi ovde, hteli ne hteli, priču o njemu krećemo od najčuvenijeg košarkaškog meča svih vremena…

Tri sekunde pre kraja finala u Minhenu, Dag Kolins je s dva slobodna bacanja doveo SAD u vođstvo (50:49) i izgledalo je da Sovjetima nema spasa. Njihov poslednji juriš nije uspeo pa su Amerikanci poleteli jedni drugima u slavljenički zagrljaj. Ali, sa zapisničkog stola stigla je odluka da mora da se ponovi poslednji napad, pošto sat nije bio vraćen na tri sekunde već na jednu. Na tome je insistirao generalni sekretar Fibe Vilijam Džons. U neposrednoj blizini bio je i njegov pomoćnik a zatim naslednik Bora Stanković s kojim smo ovih dana razgovarali i o Hepu i o tom susretu:

– Sedeo sam pored Džonsa, za stolom Tehničke komisije. Džons je bio u pravu. Dogodile su se materijalne greške kod zapisničkog stola. Prvo, nije dat tajm aut Sovjetima iako su ga tražili, drugo sat nije bio postavljen na tri sekunde. Bio je prvo postavljen na sekundu, pa na 50 sekundi, pa je zato dva puta prekidano. Onda je ponovo vraćano na tri sekunde, pa je Ivan Jedeško dugim pasom prebacio čitavo igralište i dodao Aleksandru Belovu ispod koša gde su bila dva američka igrača oko njega, ali nisu uspeli da ga zaustave. Džons je posle morao da brani stav Fibe pred Izvršnim komitetom MOK i uspeo je da ga odbrani. Prisustvovao sam sastancima Komisije za žalbe koja je rešavala u drugom stepenu. Sastanak je trajao od devet uveče do pet ujutro. Na kraju, sa 3:2, odbijena je žalba Amerikanaca. Predsednik te komisije bio je Hep.

Pored Hepa, u komisiji su bili Kočija (Italija), Lopez (Portoriko), Kajzer (Kuba) i Baglajevski (Poljska). Mada nikada nije saopšteno kako je ko glasao (cedulje su odmah uništene), zna se da je žalba, shodno blokovskoj podeli sveta, odbijena glasovima Hepa, Kajzera i Baglajevskog. Amerikanci su prvi put ostali bez olimpijskog zlata (prethodno su zabeležili 62 uzastopne pobede). Selektor tog ruskog tima bio je Viktor Kondrašin, a meč je za ABC komentarisao velikan američke košarke Bil Rasel.

(/slika2)Amerikanci su odbili da prime srebrne medalje. Nikada se nisu pomirili s tim da su izgubili a većina njih i danas tvrdi da su pobednici. Doduše, pre nekoliko godina nekolicina iz tog sastava zatražila je da im se uruče srebrna odličja. MOK je insistirao da svih 12 košarkaša potpiše taj zahtev, a pošto su neki to odbili da urade, medalje i danas stoje u sefu MOK.

Devet godina kasnije, Hep je posthumno (preminuo 27. novembra 1980) primljen u američku košarkašku Kuću slavnih u Springfildu (Masačusets) gradu u kome je diplomirao 1935. Pre dve godine, na otvaranju Fibine kuće slavnih u Alkobendasu (Madrid, Španija), i u njoj je našao svoje mesto, pa je kao i Vilijam Džons i Bora Stanković član oba košarkaška „hol of fejma” (njih trojica su prve ličnosti van SAD primljene u springfildsku Kuću slavnih, a da nisu uvrštene kao igrači).

Hep je u košarci bio takoreći sve, mada se ne pominje kao igrač. Bio je sudija od 1937. do 1957, zatim predsednik Komisije za amaterizam u Londonu 1948, pa predsednik Fibine finansijske komisije i član Fibinog centralnog borda (1956-1980), član Medicinskog saveta Fibe, član Fibine tehničke komisije (1948-1956)… Njegovo mišljenje se veoma uvažavalo, pogotovo kada su se donosile važne odluke kao što je bila ona u Melburnu 1956, kada je uvedeno pravilo da se napad ograniči na 30 sekundi. Tada je bio predsednik Tehničke komisije koja je imala završnu reč. Ima dve doktorske diplome (fizička kultura i psihologija).

Aleksandar Miletić