Prašina i paučina jedini pacijenti

Prokuplje – Privatna klinika „Sveti vrači“ u Prokuplju, koja je od 1990. bila mesto gde su pacijente sa srčanim smetnjama i bolestima drugih unutrašnjih organa lečili vrhunski medicinski stručnjaci, već godinu dana ne radi.

– Kad mi je otac Milosav bio na umoru 1988. godine, video sam da je u prokupačkoj bolnici jadno stanje. Nisu imali ni gde a ni čime da ga leče. Zakleo sam se da ću sam da izgradim kliniku za bolesnike koji imaju srčane smetnje. To sam i ostvario: u Prokuplju sam sazidao zgradu, opremio je aparatima. I ta klinika, nazvao sam je „Sveti vrači“, radila je uspešno i pomogla mnogima. Angažovao sam najbolje kardiologe odavde i iz Niša – kaže za naš list Stražimir Stevčić, viši mehanički tehničar, koji već godinama sa čitavom porodicom živi u Švajcarskoj, a letnje mesece provodi u kući koju je sagradio u obližnjem selu Tularu.

Klinikom je, nastavlja priču Stevčić, na početku rukovodio Slobodan Milosavljević, ovdašnji cenjeni internista. Nakon što je Milosavljević preminuo, Stražimir je pozvao Ljubomira Hadži-Pešića, poznatog niškog kardiologa, i 14. novembra 2000. „Sveti vrači“ su registrovani na Stevčića i Hadži-Pešića. Tako je bilo do januara 2005. godine, kada je donet propis da vlasnik privatne klinike može da bude jedino lekar, pa je Stražimir posao poverio Vujadinu Obradoviću, penzionisanom specijalisti opšte medicine. A onda je zakonskim izmenama regulisano da lekari iz državnih bolnica ne mogu da rade i na privatnim klinikama. Ovim paragrafima je stavljena tačka na rad „Svetih vrača“ – sredinom decembra klinika je zatvorena, a Stevčić već godinu dana pokušava da nađe nekakav modus po kome vredni aparati i ordinacije ne bi skupljali prašinu i paučinu.

U Zdravstvenom centru „Toplica“ nam je rečeno da im je „problematika privatne ordinacije ’Sveti vrači’ nepoznata“ i da ne mogu da daju bilo kakav komentar, jer Stevčić nije dao nikakav konkretan predlog za saradnju. Inače, zakonsko pravo da 20 odsto radnog vremena imaju privatnu praksu u prokupačkom zdravstvenom centru je iskoristilo samo troje lekara.

Dok ulazimo u prostorije već 12 meseci zakatančene klinike, Stevčić priča da je davao oglase ne bi li regrutovao ekipu stručnjaka iz redova nezaposlenih lekara, ali se na oglas niko nije javio. Unutrašnjost nekadašnje klinike, pa poliklinike i na kraju specijalističke ordinacije, čak i posle godinu dana, izgleda kao da će u nju svakog časa zakoračiti lekari i pacijenti. Jedino su se ukrasne biljke u velikim saksijama sasušile. Iz hola, u kome još visi velika uljana slika svetih vrača Kozme i Damjana, a tu je i skulptura Hipokrata u prirodnoj veličini, ulazi se u osam ordinacija, opremljenih sa tri ultrazvučna aparata, od kojih su dva kolor-doplera, tu je i prostorija opremljena za ginekološke preglede, zatim aparat za veštačko disanje – aspirator (toliko tražen u vreme novog gripa), pa mobilni aparat za reanimaciju, uređaji za testove opterećenja, potpuno opremljena kompjuterska laboratorija... Pogled nam pada na knjigu pacijenata: na stranici koja je otvorena nalazimo zbirni podatak da su u 2001. godini tačno 273 pacijenta „Svetih vrača“ koristila holtere ove klinike.

Stražimir nam kaže da je u „Svete vrače“ uložio više od 1,5 milion nemačkih maraka. Trenutno vodi spor sa poreskom upravom. Traže mu porez na firmu, iako klinika ne radi. On je, ističe, odjavio rad, ali naziv firme nije skinuo.

Stevčići, ipak, ne gube nadu. Stražimir ima desetoro unučadi, a najstariji Milosav vratio se iz Švajcarske u Srbiju i opredelio se za medicinu. Ove jeseni upisao se u prvi razred srednje medicinske škole.

– Kad-tad, on će obnoviti rad „Svetih vrača“. Obistiniće se reči pokojnog premijera Đinđića koji je posetio moju kliniku i, obradovan što je nešto ovako otvoreno u njegovoj Toplici, rekao da će se ubrzo izjednačiti uslovi pod kojima rade državne i privatne zdravstvene ustanove. I ja verujem da će to vreme doći – zaključuje Stražimir Stevčić.