Tenderska posla

Novi grip, kao pretnja zdravlju globalnih razmera, mnogima je prilika za uvećanje prihoda. Taj manevar može da se obavi s manje ili više mere, ali se s postupkom nabavke (inače, preko potrebne) vakcine ipak preteralo.

Iznenađenje javnosti izazvao je arogantan nastup predstavnika „Jugohemije”. Da li je ovakva reakcija bila rezultat čuđenja što se neko uopšte usuđuje da se meša u unapred dogovoren posao ili je posredi bio strah od konkurentske ponude, usklađene s preporukom Svetske zdravstvene organizacije o ceni za zemlje poput naše?

Sumnje upućenijih posmatrača pojačava niz netačnih tvrdnji o vakcinaciji. One se odnose kako na vakcinu protiv sezonskog gripa, kojih je, navodno, naručeno „više nego ikada” (narudžbina je bila ista kao i prethodne godine, tj. trostruko manja nego što su savetovali stručnjaci), tako i na vakcinu protiv novog gripa. Tu posebno padaju u oči tvrdnje da će naši građani biti vakcinisani „istovremeno kada i stanovnici najrazvijenijih zemalja u svetu” (zakašnjenje je oko dva meseca), da će dobiti „najkvalitetniju i najbezbedniju vakcinu” (ona jeste kvalitetna i bezbedna, ali superlative zaslužuje jedna druga vakcina) i da je njen kvalitet potvrdila „Američka agencija za sertifikaciju lekova” (ona je odobrila različite vakcine istog proizvođača).

Valja to neosnovano samohvalisanje osporiti još jednom činjenicom. Da su kriterijumi te agencije (zove se Uprava za hranu i lekove SAD) uključeni u uslove tendera odabrana vakcina ne bi bila prihvaćena zbog jednog od svojih sastojaka (tzv. ajduvansa) (ponavljamo, to ne znači da nije vrlo dobra).

U celom tom nedovoljno jasnom poslu, prvo pitanje je zašto je početkom leta planirani broj vakcinisanih od 1,5 miliona sada povećan na tri miliona uprkos nepovoljnim rokovima isporuke (samo šestina doza će stići ove godine). I druga tranša će mnogo kasniti – distribuiraće se prvih dana februara, a čovek mora s velikom skepsom da gleda na odziv za vakcinaciju u martu (preostale isporuke su 28. februara i 20. marta).

Treba ceniti napore organizatora tog posla da se isporuke ubrzaju, ali ugovor je svetinja, a sve ostalo je dobra volja proizvođača i dobavljača, tj. golub na grani.

Zar nije ugovor mogao da se ograniči na doze koje bi stigle u periodu kada je izgledno da će biti i iskorišćene? Da li će od mamutske narudžbine posebno nakon oseke interesovanja zbog pretnje da vakcinisani potpisom preuzmu odgovornost za taj (valjda posebno opasan?) korak, koristi imati samo skupljači provizije i Gradska čistoća (naplatom prenosa neiskorišćenih zaliha do deponije)?

U najtežoj situaciji odgovorni su epidemiolozi, kao svedoci jedne mađioničarske manipulacije na koju ne mogu da utiču, a profesionalna odgovornost ih sprečava da dignu ruke (iz rata se ne dezertira).

U sovjetsko doba Bulat Okudžava je pevao o ogromnom crnom mačku kome stanari, prolazeći u strahu mračnim hodnikom, donose ponude, kako bi ga umilostivili. Pesnik se nada kako će ti uplašeni ljudi jednom kupiti sijalicu, osvetliti hodnik i oterati mačora.

Kada ćemo se mi udružiti i skinuti zlatni gajtan s vrata Instituta „Torlak”, omogućivši mu da nas ponovo bez profitera snabdeva bezbednim i jeftinim vakcinama?

profesor univerziteta, epidemiolog