Emanuel, beba iz kolumbijske džungle

Po neverovatnim životnim okolnostima, sudbina troipogodišnjeg Emanuela – rođenog carskim rezom u improvizovanoj ambulanti u kolumbijskoj džungli dok su zvanični vojni avioni bombardovali Farkovo uporište – liči na dirljive latinoameričke TV sapunice sa srećnim krajem. Bebu je rodila Klara Rohas, nekadašnji kandidat za potpredsednika Kolumbije, jedna od dva oslobođena taoca najjače zloglasne gerile u Latinskoj Americi. Kada se nasmejana iz tropskog gustiša promolila na čistinu, gde su je čekali helikopteri Crvenog krsta organizovani uz pomoć i posredništvo venecuelanskog predsednika Uga Čavesa, Klara Rohas se zahvalila svom sinu Emanuelu koji joj je dao snagu da preživi pakao šestogodišnjeg zatočeništva.

Oslobođena je u regionu Gavijare, na jugoistoku Kolumbije, zajedno sa Konsuelo Gonsales de Perdomo, bivšim poslanikom, u okviru misije koja je trebalo da pokaže dobru volju gerile koja u svojim uporištima uz hiljade drugih talaca drži još četrdesetak političkih zatvorenika koje želi da razmeni za oko pet stotina svojih zatvorenih boraca, o čemu je „Politika” pisala u prethodnim brojevima.

Dečak je rođen 16. aprila 2004, dve i po godine pošto je Klara Rohas, zajedno sa Ingrid Betankur, postala usred predsedničke kampanje zarobljenica ove oružane gerile koja operiše po neprohodnim tropima. Veruje se da je otac Emanuela jedan od boraca Farka i da je Klara Rohas sa njim bila u nekoj vrsti romantične veze, mada ona ne otkriva detalje o drugom roditelju svoga sina. Jedino što je htela da kaže jeste to da ne zna ni da li je otac njenog deteta još živ.

„Nikada posle nisam videla dečakovog oca”, rekla je u intervjuu kolumbijskom radiju. Ne znam ni da li je živ, ni da li uopšte zna da ima sina. Po nekim informacijama, poginuo je u borbama na drugom kraju regiona, ali ni to nije potvrđeno. Njegovo gerilsko ime je „Rigo”.

Kada je shvatila da je trudna, radost i zabrinutost podelila je sa prijateljima u zarobljeništvu. U poodmakloj trudnoći, odvojena je od svih njih, stavljena u jednu kolibu gde je spavala na pruću. Ali bar nije morala da se danonoćno kreće sa trupama. Kada je došlo vreme za porođaj, tražila je doktora, ali pobunjenici su odredili jednog gerilca, koji je u svom prethodnom životu studirao medicinu, da joj pomogne. Celoga dana trajali su bolovi, a na kraju se nekadašnji student medicine odlučio na carski rez. I sam se čudio da su i dete i majka ostali živi. Bebi je prilikom intervencije u džungli povređena ruka. Kolumbijska avijacija je baš u to vreme nadletala maleni logor u kome se Klara porađala, a pobunjenici su odgovarali vatrom iz svojih kalašnjikova.

Shvatila je, kako kaže, da je dečak rođen pod ovakvim okolnostima „Božiji dar” i nazvala ga je Emanuel. Četrdeset dana se oporavljala od operacije u kojoj je samo čudom ostala živa. Bebu su čuvali i negovali gerilci. Na početku nije bilo ni hrane, ni pelena. Kasnije je sve to odnekud dopremljeno. Ipak, sa bebom u naručju morala je da maršira, onako kako su to zahtevala ratna pravila borbene jedinice. Kada je imao osam meseci pristala je da bolesnog Emanuela da gerilcima, kako bi oni potražili lekarsku pomoć. Nikada ga više nije videla… Do juče kada je svoga sina čvrsto, sa suzama u očima, zagrlila u jednom sirotištu u Bogoti.

Sa malarijom, zaražen tropskim parazitima i sa paralisanom rukom, Emanuel je predat jednom seljaku, jataku, na drugom kraju Gavijare, na negu i lečenje. Zdravlje osmomesečne bebe se naglo pogoršavalo, pa je uplašeni seljak rešio da ga odnese u lokalnu bolnicu. Tamo je Emanuel zaveden kao Huan David Gomes Tapijero. U međuvremenu je jatak iz zabačenog sela tropske provincije izgubio kontakt sa gerilom, a niko se, sve do pred kraj prošle godine kada su počeli pregovori oko oslobađanja talaca, nije za dete ni interesovao.

Gerila je krajem decembra, pregovarajući sa kolumbijskim vlastima i uz posredništvo venecuelanskog predsednika, odlučila da oslobodi tri taoca među kojima je, kako su tvrdili, bio i sin Klare Rohas. Onda je kao grom iz vedrog neba stigla vest iz zvaničnih krugova Bogote da se najvažniji talac, troipogodišnji Emanuel, ne nalazi u posedu gerile, već da on već dve i po godine boravi u sirotištu u glavnom gradu. Klara je tu vest o svom sinu čula preko tranzistora, što je u ovoj zemlji tragičnih apsurda jedina veza zarobljenika sa spoljnim svetom. Upoređivanjem krvi Huana Davida Gomesa, sa DNK podacima Klarinih roditelja i njenog brata, utvrđeno je da je ovo siroče u stvari Emanuel.

Četiri dana pošto je oslobođena, doputovavši iz Karakasa u Bogotu, Klara se, van očiju zainteresovane javnosti susrela sa svojim sinom.

Računa se da gerila Fark i druge pobunjeničke grupe povezane sa kokainskim kartelima drže u zarobljeništvu u džungli oko tri hiljade ljudi. Neki od njih izdržali su u životu čitavih deset godina. Drugi su umrli od boleština ili poginuli u ratnim operacijama. Jedan mali broj uspeo je da pobegne i da se dokopa slobode.