Đoković za „Takinijevo" uskrsnuće

Kada Novaku Đokoviću istekne ugovor s italijanskim proizvođačem sportske opreme „Serđom Takinijem”, imaće 32 i po godine. Ako to i budu bili dani njegove druge igračke mladosti, osećaće i sam da je vreme da se svode računi. A vreme je, kažu, majstorsko sito. Kao da su se tom mudrošću rukovodili u sedištu kompanije u Milanu, uvereni da Đokovićevo vreme tek dolazi. Sat, baždaren na sledeću deceniju, počinje da otkucava 1. januara.

Tako je, doduše, rezonovao i nemački gigant sportske odeće „Adidas”. U smiraj svoje šestogodišnje saradnje s našim teniskim asom potpisao je ugovor na pet godina s njegovim vršnjakom, najboljim britanskim igračem Endijem Marejom. Dolazak Škota u „Adidasovo” mnogobrojno jato za oko 3.300.000 evra po sezoni slutio je na to da će Đoković da sleti u drugo gnezdo. Poslovna filosofija je istovetna i u Italiji i u Nemačkoj. I tamo i ovamo su ubeđeni da oblače budućeg najboljeg tenisera na svetu.

Čekanje na 34. gren-slem titulu

Bilo kako bilo, izgubila je jedino britanska sportska manufaktura „Fred Peri” i to na stogodišnjicu rođenja svog osnivača, poslednjeg domaćeg pobednika Vimbldona (1936), po kome je i nazvana. Marej je s prepoznatljivim lovorovim vencem na majici igrao šest godina, a poslednji put na minulom završnom turniru sezone u Londonu, kao što je, uostalom, Đoković u dvorani „O2” poslednji put imao čuveni logo s tri uporedne linije i na leđima sokola, garnituru skrojenu posebno za njega za ovu godinu.

Redizajniranje našeg asa za, spekuliše se, 2.500.000 evra godišnje plus druge apanaže shodno rezultatima sigurno neće da izazove polemiku kao kada je od ove sezone počeo da igra „Hedovim” reketom umesto „Vilsonovim” koji je koristio u prethodne tri. U njegovim rukama svaka puška treba da bude ubojita, a zbog toga su lošiji rezultati na startu sagledavani u svetlu te korenite promene. Pojedini teniski autoriteti su izrazili mišljenje da je ta odluka bila nepromišljena i iznuđena ponudom koja nije mogla da bude odbijena (4.500.000 dolara) uprkos tome što mu je drugo mesto na svetskoj listi onda bilo nadohvat ruke, a na Međunarodno prvenstvo Australije je išao kao važeći šampion.

Na Đokovića kad mu „Serđo Takini” uzme meru i stavi svoj „T” logo pre treba da se naviknu gledaoci nego on sam, tako da se viđenja „za” i „protiv” sada sele na polje estetike. Novo ruho se iščekuje s nestrpljenjem, a promocija će biti na 22. egzibicionom turniru u Kujongu, predgrađu Melburna (13-16. januar), gde naš najbolji teniser učestvuje prvi put (Međunaordno prvenstvo Australije, prvi od četiri turnira za gren-slem u sezoni, počinje 18. januara).

Italijanska kompanija je u svetu mnogo više poznata po modnom dizajnu i parfemima nego po teniskoj odeći, a njoj je Đoković kao novi zaštitni znak najbolja prilika da opet stane uz rame etabliranima. To nije uspela da postigne oblačeći Španca Tomija Robreda, Hrvata Iva Karlovića, Rumuna Viktora Haneskua, Belgijance Olivijea Rohusa i Stiva Darsisa ili Italijanke Flaviju Penetu i Saru Erani.

(/Slika2)„Serđo Takini” želi da se preko našeg asa vrati na velika vrata u „beli sport” čiju je čistotu „uprljao” sredinom sedamdesetih i to baš na Vimbldonu. Avangardno je u to vreme isključivo bele opreme u najsvetijem teniskom hramu bilo da se Amerikanac Džimi Konors pojavi s raznobojnim prugama preko grudi. S njim je i krenulo strateško vezivanje za najbolje tenisere tog doba, a počeci nisu mogli da budu bolji. Konors je te 1974. na Vimbldonu osvojio svoju prvu od osam gren-slem titula. Četiri godine potom „Serđo Takini” je potpisao ugovor na osam sezona s Amerikancem Džonom Mekinroom koji mu je, uslovno rečeno, doneo tri vimbldonske titule (1981, 1983, 1984) i četiri s Međunarodnog prvenstva SAD (1979, 1980, 1981, 1984).

Đoković je, kada je onomad u Londonu zvanično obelodanjeno gde prelazi iz „Adidasa”, rekao da je zadovoljan što će igrati u opremi koju su nosili njegovi uzori Mekinro i Amerikanac Pit Sampras. „Serđo Takini” je krojio i za Rumuna Iliea Nastasea, Šveđanina Matsa Vilandera, Španca Serhija Brugeru, Australijanca Peta Keša, za Hrvata Gorana Ivaniševića koji je te 2001. postao jedini teniser u istoriji koji je osvojio Vimbldon s takozvanom posebnom pozivnicom organizatora. U njegovoj opremi su igrali i Martina Navratilova, Argentinka Gabrijela Sabatini, Švajcarkinja Martina Hingis... Na zvaničnom sajtu kompanije s ponosom ističu da su njihovi teniski „manekeni” ukupno osvojili 33 gren-slem trofeja, a da s Đokovićem žele da ta zbirka bude obogaćena, jer im je poslednji vrednu titulu doneo Španac Huan Karlos Ferero kao pobednik „Rolan Garosa” 2003.

Neuspeli blef Martine Hingis

(/Slika3)Kada je naš as pristupio novom jatu, bolji poznavaoci teniskih prilika su mogli da se zapitaju hoće li igrati i u patikama „Serđa Takinija”. Zašto?

Hingisova je 2001. podnela tužbu protiv italijanske kompanije tražeći odštetu od 40.000.000 dolara pošto joj je, navodno, neprikladna obuća uticala na povredu noge. Švajcarska teniserka je u opremi „Serđa Takinija” kao čudo od deteta postigla najveće uspehe u karijeri (1996. postala je najmlađa gren-slem šampionka svih vremena pošto je s 15 godina i devet meseci s Čehinjom Helenom Sukovom trijumfovala u igri parova na Vimbldonu, 1997. je postala najmlađa prvoplasirana igračica na svetskoj listi u istoriji, najmlađa gren-slem šampionka u XX veku pošto je sa 16 godina i 3 meseca pobedila na Međunarodnom prvenstvu Australije, najmlađa pobednica Vimbldona posle 1887...). Ugovor je potpisala 1996. na pet godina, procenjivalo se tada za 6.000.000 dolara. Godine 1998. nije odbranila titulu na Međunarodnom prvenstvu SAD, pošto je u finalu izgubila od Amerikanke Lindzi Devenport. Lekar, koga je izabrala sama kompanija, bio je mišljenja da je za to kriva povreda zbog loših patika i preporučio je da se izvrše određene izmene, što nije bilo prihvaćeno.

Advokati Hingisove su optužili italijansku firmu da je neprikladna obuća dovela do toga da švajcarska teniserka 1999. poklekne već u prvom kolu Vimbldona protiv 16-godišnje Jelene Dokić (6:2, 6:0), tada 129. na listi, što je bilo jedno od najvećih iznenađenja u novijoj istoriji slavnog turnira. Samom Serđu Takiniju, nekadašnjem italijanskom reprezentativcu u Dejvisovom kupu (1959-1966), osnivaču kompanije (1966), dozlogrdilo je prepucavanje sa svojim čedom pa je raskinuo ugovor s njom 1999. Sud u Milanu je odbacio tužbu kao neosnovanu. Hingisova je u maju 2002. operisala levo stopalo, a nije igrala ni 2003. ni 2004.

Pre pet godina bilo je pokušaja da se kompanija izvrgne sramoti na Vimbldonu. U Velikoj Britaniji je pokrenuta kampanja protiv vojne dikatature u tadašnjoj Burmi, a Ivanišević i Ferero su pozvani da bojkotuju „Serđa Takinija” jer ta kompanija eksploatisanjem radne snage pomaže režim. Istaknuto je da se radni sat plaća pet penija, a da radna nedelja traje 60 časova, što je nadnica od samo tri funte nedeljno. „Serđo Takini” je pozvan da napusti Burmu kao što su to dve godine ranije učinili drugi italijanski proizvođači sportske opreme „Kapa” i „Loto”. Vodeći britanski lanac prodavnica sportske opreme „JJB” odlučio je da se proizvodi „Serđa Takinija” uklone.

------------------------------------------------

Kinez spas od propasti

„Serđo Takini” od prošle godine nije više u rukama svog osnivača Serđa Takinija (71) već ga je preuzeo kineski poslovni čovek Jan Ju Ngok (35). Dugovi kompanije su se nagomilali na 70.000.000 evra, ali je preduzimljivi Kinez znao da ne kupuje mačku u džaku. „Fajnenšl tajms” je objavio da su upravljačka prava otkupljena za 27.000.000 evra, a da je Ngok obećao da će da uloži još 33.000.000. Njegov cilj je da dogodine uveća dobit na 100.000.000 evra sa prošlogodišnjih 60.000.000, a da 2012. trideset odsto prodaje u svetu otpada na Kinu. Novak Đoković postaje glavni adut njegovog poslovnog plana. Ngok želi da u Kini otvori 200 dućana „Serđo Takini”. Trenutno ih je 120 u Evropi, a u Italiji dve trećine od toga. Priprema se i „napad” na SAD.

– Kina je postala svetska tekstilna fabrika koja ima još prostora za rast. Što bismo radili za druge, kada možemo za sebe – citirao je Ngoka „Fajnenšl tajms” posle odluke da kupi „Serđa Takinija”.

On je poslove preselio u Hongkong 1997, a sa suprugom je osnovao kompaniju „Hembli”, koja tekstilom snabdeva gigante u industriji odeće kao što su „Beneton”, „Sisli”, „Dolče i Gabanu”, „Dizel”, „Loto”, a sarađivala je, naravno, i sa „Serđom Takinijem”. Godišnja zarada od prodaje jeste oko 80.000.000 dolara.