Ђоковић за „Такинијево" ускрснуће

Када Новаку Ђоковићу истекне уговор с италијанским произвођачем спортске опреме „Серђом Такинијем”, имаће 32 и по године. Ако то и буду били дани његове друге играчке младости, осећаће и сам да је време да се своде рачуни. А време је, кажу, мајсторско сито. Као да су се том мудрошћу руководили у седишту компаније у Милану, уверени да Ђоковићево време тек долази. Сат, баждарен на следећу деценију, почиње да откуцава 1. јануара.

Тако је, додуше, резоновао и немачки гигант спортске одеће „Адидас”. У смирај своје шестогодишње сарадње с нашим тениским асом потписао је уговор на пет година с његовим вршњаком, најбољим британским играчем Ендијем Марејом. Долазак Шкота у „Адидасово” многобројно јато за око 3.300.000 евра по сезони слутио је на то да ће Ђоковић да слети у друго гнездо. Пословна философија је истоветна и у Италији и у Немачкој. И тамо и овамо су убеђени да облаче будућег најбољег тенисера на свету.

Чекање на 34. грен-слем титулу

Било како било, изгубила је једино британска спортска мануфактура „Фред Пери” и то на стогодишњицу рођења свог оснивача, последњег домаћег победника Вимблдона (1936), по коме је и названа. Мареј је с препознатљивим ловоровим венцем на мајици играо шест година, а последњи пут на минулом завршном турниру сезоне у Лондону, као што је, уосталом, Ђоковић у дворани „О2” последњи пут имао чувени лого с три упоредне линије и на леђима сокола, гарнитуру скројену посебно за њега за ову годину.

Редизајнирање нашег аса за, спекулише се, 2.500.000 евра годишње плус друге апанаже сходно резултатима сигурно неће да изазове полемику као када је од ове сезоне почео да игра „Хедовим” рекетом уместо „Вилсоновим” који је користио у претходне три. У његовим рукама свака пушка треба да буде убојита, а због тога су лошији резултати на старту сагледавани у светлу те корените промене. Поједини тениски ауторитети су изразили мишљење да је та одлука била непромишљена и изнуђена понудом која није могла да буде одбијена (4.500.000 долара) упркос томе што му је друго место на светској листи онда било надохват руке, а на Међународно првенство Аустралије је ишао као важећи шампион.

На Ђоковића кад му „Серђо Такини” узме меру и стави свој „Т” лого пре треба да се навикну гледаоци него он сам, тако да се виђења „за” и „против” сада селе на поље естетике. Ново рухо се ишчекује с нестрпљењем, а промоција ће бити на 22. егзибиционом турниру у Кујонгу, предграђу Мелбурна (13-16. јануар), где наш најбољи тенисер учествује први пут (Међунаордно првенство Аустралије, први од четири турнира за грен-слем у сезони, почиње 18. јануара).

Италијанска компанија је у свету много више позната по модном дизајну и парфемима него по тениској одећи, а њој је Ђоковић као нови заштитни знак најбоља прилика да опет стане уз раме етаблиранима. То није успела да постигне облачећи Шпанца Томија Робреда, Хрвата Ива Карловића, Румуна Виктора Ханескуа, Белгијанце Оливијеа Рохуса и Стива Дарсиса или Италијанке Флавију Пенету и Сару Ерани.

(/Slika2)„Серђо Такини” жели да се преко нашег аса врати на велика врата у „бели спорт” чију је чистоту „упрљао” средином седамдесетих и то баш на Вимблдону. Авангардно је у то време искључиво беле опреме у најсветијем тениском храму било да се Американац Џими Конорс појави с разнобојним пругама преко груди. С њим је и кренуло стратешко везивање за најбоље тенисере тог доба, а почеци нису могли да буду бољи. Конорс је те 1974. на Вимблдону освојио своју прву од осам грен-слем титула. Четири године потом „Серђо Такини” је потписао уговор на осам сезона с Американцем Џоном Мекинроом који му је, условно речено, донео три вимблдонске титуле (1981, 1983, 1984) и четири с Међународног првенства САД (1979, 1980, 1981, 1984).

Ђоковић је, када је ономад у Лондону званично обелодањено где прелази из „Адидаса”, рекао да је задовољан што ће играти у опреми коју су носили његови узори Мекинро и Американац Пит Сампрас. „Серђо Такини” је кројио и за Румуна Илиеа Настасеа, Швеђанина Матса Виландера, Шпанца Серхија Бругеру, Аустралијанца Пета Кеша, за Хрвата Горана Иванишевића који је те 2001. постао једини тенисер у историји који је освојио Вимблдон с такозваном посебном позивницом организатора. У његовој опреми су играли и Мартина Навратилова, Аргентинка Габријела Сабатини, Швајцаркиња Мартина Хингис... На званичном сајту компаније с поносом истичу да су њихови тениски „манекени” укупно освојили 33 грен-слем трофеја, а да с Ђоковићем желе да та збирка буде обогаћена, јер им је последњи вредну титулу донео Шпанац Хуан Карлос Фереро као победник „Ролан Гароса” 2003.

Неуспели блеф Мартине Хингис

(/Slika3)Када је наш ас приступио новом јату, бољи познаваоци тениских прилика су могли да се запитају хоће ли играти и у патикама „Серђа Такинија”. Зашто?

Хингисова је 2001. поднела тужбу против италијанске компаније тражећи одштету од 40.000.000 долара пошто јој је, наводно, неприкладна обућа утицала на повреду ноге. Швајцарска тенисерка је у опреми „Серђа Такинија” као чудо од детета постигла највеће успехе у каријери (1996. постала је најмлађа грен-слем шампионка свих времена пошто је с 15 година и девет месеци с Чехињом Хеленом Суковом тријумфовала у игри парова на Вимблдону, 1997. је постала најмлађа првопласирана играчица на светској листи у историји, најмлађа грен-слем шампионка у XX веку пошто је са 16 година и 3 месеца победила на Међународном првенству Аустралије, најмлађа победница Вимблдона после 1887...). Уговор је потписала 1996. на пет година, процењивало се тада за 6.000.000 долара. Године 1998. није одбранила титулу на Међународном првенству САД, пошто је у финалу изгубила од Американке Линдзи Девенпорт. Лекар, кога је изабрала сама компанија, био је мишљења да је за то крива повреда због лоших патика и препоручио је да се изврше одређене измене, што није било прихваћено.

Адвокати Хингисове су оптужили италијанску фирму да је неприкладна обућа довела до тога да швајцарска тенисерка 1999. поклекне већ у првом колу Вимблдона против 16-годишње Јелене Докић (6:2, 6:0), тада 129. на листи, што је било једно од највећих изненађења у новијој историји славног турнира. Самом Серђу Такинију, некадашњем италијанском репрезентативцу у Дејвисовом купу (1959-1966), оснивачу компаније (1966), дозлогрдило је препуцавање са својим чедом па је раскинуо уговор с њом 1999. Суд у Милану је одбацио тужбу као неосновану. Хингисова је у мају 2002. оперисала лево стопало, а није играла ни 2003. ни 2004.

Пре пет година било је покушаја да се компанија извргне срамоти на Вимблдону. У Великој Британији је покренута кампања против војне дикататуре у тадашњој Бурми, а Иванишевић и Фереро су позвани да бојкотују „Серђа Такинија” јер та компанија експлоатисањем радне снаге помаже режим. Истакнуто је да се радни сат плаћа пет пенија, а да радна недеља траје 60 часова, што је надница од само три фунте недељно. „Серђо Такини” је позван да напусти Бурму као што су то две године раније учинили други италијански произвођачи спортске опреме „Капа” и „Лото”. Водећи британски ланац продавница спортске опреме „ЈЈБ” одлучио је да се производи „Серђа Такинија” уклоне.

------------------------------------------------

Кинез спас од пропасти

„Серђо Такини” од прошле године није више у рукама свог оснивача Серђа Такинија (71) већ га је преузео кинески пословни човек Јан Ју Нгок (35). Дугови компаније су се нагомилали на 70.000.000 евра, али је предузимљиви Кинез знао да не купује мачку у џаку. „Фајненшл тајмс” је објавио да су управљачка права откупљена за 27.000.000 евра, а да је Нгок обећао да ће да уложи још 33.000.000. Његов циљ је да догодине увећа добит на 100.000.000 евра са прошлогодишњих 60.000.000, а да 2012. тридесет одсто продаје у свету отпада на Кину. Новак Ђоковић постаје главни адут његовог пословног плана. Нгок жели да у Кини отвори 200 дућана „Серђо Такини”. Тренутно их је 120 у Европи, а у Италији две трећине од тога. Припрема се и „напад” на САД.

– Кина је постала светска текстилна фабрика која има још простора за раст. Што бисмо радили за друге, када можемо за себе – цитирао је Нгока „Фајненшл тајмс” после одлуке да купи „Серђа Такинија”.

Он је послове преселио у Хонгконг 1997, а са супругом је основао компанију „Хембли”, која текстилом снабдева гиганте у индустрији одеће као што су „Бенетон”, „Сисли”, „Долче и Габану”, „Дизел”, „Лото”, а сарађивала је, наравно, и са „Серђом Такинијем”. Годишња зарада од продаје јесте око 80.000.000 долара.