KORAK BLIŽE NA ŽENSKU STRANU

U poslednje vreme položaj žena na tržištu rada u Srbiji veoma se popravio. Smanjuje se njihovo zaostajanje u odnosu na muškarce kod zaposlenosti, kao što se i zarade žena približavaju zaradama muškaraca.

Iz tabele vidimo da je kod zarada zaostajanje žena smanjeno sa 1,15 u 2005. na samo 1,09 u aprilu 2009. godine, što znači da sada muškarci imaju u proseku samo za devet odsto veću zaradu nego žene.

Kod zaposlenosti odnos je nepovoljniji, ali i tu je primetna tendencija poboljšanja. Osnovnu razliku i dalje stvaraju domaćice, koje čine oko 15 odsto ukupnog broja žena starijih od 15 godina, dok je udeo penzionera i nezaposlenih podjednak kod oba pola.

Naravno, zaslugu za ovako povoljan razvoj događaja nema nijedna politička deklaracija, nijedna zakonska regula, nijedna akcija nevladinog sektora. Takav razvoj događaja isključivo je posledica fundamentalnih procesa u obrazovanju, porodici i na tržištu rada.

U prošlosti žene su imale znatno nižu prosečnu zaradu od muškarca, ali za to bilo je jakih razloga. Jer muškarci su tada bili u proseku znatno školovaniji i imali su više radnog iskustva i više časova rada u odnosu na žene, pa bilo je prirodno da ima veću zaradu.

Tokom ovih decenija žene napreduju u svakom pogledu, pa i u kvalifikacijama. Dok su danas stariji muškarci školovaniji, dotle je među mlađima obrnuto: više žena završava više i visoke škole, dok muškarci dominiraju kod srednje školske spreme.

Taj povoljan proces relativno brzog podizanja prosečne školske spreme kod žena može se samo pozdraviti, ali i navesti kao glavni argument smanjenja razlika u zaradama između ova dva pola. Drugi je promena karaktera porodice u pravcu ravnopravnijeg položaja žena.

Ponekad se privatnim poslodavcima prigovara zbog diskriminatorskog pristupa zapošljavanju i plaćanju žena. Ovo ne može da bude tačno. Jer, kako je odavno dokazano, poslodavac koji diskriminiše bilo koga (žene, crnce, plavuše...) bez obzira na njihove suštinske radne karakteristike radiće isključivo na svoju štetu, što oni svakako ne žele. Diskriminacija znači da se zaposli ili više nagradi slabiji radnik u odnosu na boljeg, što svakako ne može biti dobra poslovna politika.

Zahvaljujući ovim povoljnim kretanjima gube na aktuelnosti sve one prejake žalbe i tužbe iz prošlosti o velikoj diskriminaciji i eksploataciji žena od strane muškaraca. Ne živimo više u vremenima u kojima se može reći da je žena na tržištu rada u neravnopravnom položaju u odnosu na muškarca i da je ovaj svet podešen interesima ovih drugih. Džepovi starih vremena još postoje, ali se postepeno gase pod uticajem pozitivnih fundamentalnih činilaca.

direktor ekonomskih studija CLDS