КОРАК БЛИЖЕ НА ЖЕНСКУ СТРАНУ

У последње време положај жена на тржишту рада у Србији веома се поправио. Смањује се њихово заостајање у односу на мушкарце код запослености, као што се и зараде жена приближавају зарадама мушкараца.

Из табеле видимо да је код зарада заостајање жена смањено са 1,15 у 2005. на само 1,09 у априлу 2009. године, што значи да сада мушкарци имају у просеку само за девет одсто већу зараду него жене.

Код запослености однос је неповољнији, али и ту је приметна тенденција побољшања. Основну разлику и даље стварају домаћице, које чине око 15 одсто укупног броја жена старијих од 15 година, док је удео пензионера и незапослених подједнак код оба пола.

Наравно, заслугу за овако повољан развој догађаја нема ниједна политичка декларација, ниједна законска регула, ниједна акција невладиног сектора. Такав развој догађаја искључиво је последица фундаменталних процеса у образовању, породици и на тржишту рада.

У прошлости жене су имале знатно нижу просечну зараду од мушкарца, али за то било је јаких разлога. Јер мушкарци су тада били у просеку знатно школованији и имали су више радног искуства и више часова рада у односу на жене, па било је природно да има већу зараду.

Током ових деценија жене напредују у сваком погледу, па и у квалификацијама. Док су данас старији мушкарци школованији, дотле је међу млађима обрнуто: више жена завршава више и високе школе, док мушкарци доминирају код средње школске спреме.

Тај повољан процес релативно брзог подизања просечне школске спреме код жена може се само поздравити, али и навести као главни аргумент смањења разлика у зарадама између ова два пола. Други је промена карактера породице у правцу равноправнијег положаја жена.

Понекад се приватним послодавцима приговара због дискриминаторског приступа запошљавању и плаћању жена. Ово не може да буде тачно. Јер, како је одавно доказано, послодавац који дискриминише било кога (жене, црнце, плавуше...) без обзира на њихове суштинске радне карактеристике радиће искључиво на своју штету, што они свакако не желе. Дискриминација значи да се запосли или више награди слабији радник у односу на бољег, што свакако не може бити добра пословна политика.

Захваљујући овим повољним кретањима губе на актуелности све оне прејаке жалбе и тужбе из прошлости о великој дискриминацији и експлоатацији жена од стране мушкараца. Не живимо више у временима у којима се може рећи да је жена на тржишту рада у неравноправном положају у односу на мушкарца и да је овај свет подешен интересима ових других. Џепови старих времена још постоје, али се постепено гасе под утицајем позитивних фундаменталних чинилаца.

директор економских студија ЦЛДС