Neumorni Era iz solitera

Užice – Kažu Užičani da su erski humor i vodeći gradski humorista-aforističar Rade Jovanović – slične sudbine. Nekad su žarili i palili, po glupostima našim šibali i svuda se pročuli, a onda se jedno vreme prićutali.

No, kako erski humor uvek iznova ispliva, tako se i Rade, u svojoj sedamdesetoj godini, na scenu vraća, i to na velika vrata: njegova zbirka aforizama „Kratko i kasno”, ovenčana je nagradom „Radoje Domanović”, koju za doprinos satiri dodeljuju istoimeni fond i Udruženje književnika Srbije. Dokazao je tako „Era iz solitera” da nije posustao niti izgubio motive za pisanje.

„Jovanović i ovim delom, kao i svojim ranijim knjigama, potvrđuje da je najbolji kad nam je najteže. On nas već nekoliko decenija uverava da je najbolji humorista među satiričarima i najbolji satiričar među humoristima. Nikad nije čekao vremensku distancu, već svakome ko je zasluživao govorio kakav je i pri tom ga ismejavao, a čitaoce zasmejavao. Njegovi aforizmi su koncentrat misaonosti, duhovitosti i kritičkog naboja, napisao je u obrazloženju nagradeaforističar Aleksandar Čotrić.

A otpozdrav na Čotrićeve komplimente mogao bi da bude počasni plotun Jovanovićevih aforizama:

„Kad kasni penzija, dođe mi da kukam. Kad stigne na vreme dođe mi da se ubijem”. Ako uspeju najnovije vladine mere, hleb će moći da se kupuje i na kredit. Stariji drže sve konce u rukama. Mladima ostaje da se zadovolje iglom. Nije strašno što pi.... uz vetar, bitno je da stvar držimo u svojim rukama. Šta vredi što imamo plaćene ubice kad prosečan građanin ne može sebi da priušti taj luksuz. Mi smo u g...... do guše, i to je naš minimum ispod koga ne smemo ići…”

– Junak mojih aforizama je Srbija. I to u smislu da smo svi mi Srbi ista generacija. Svi smo rođeni pre rata, drugim rečima Srbin za svog života napravi u proseku dvoje dece i tri Jugoslavije. Dobro se držimo, samo da slamka izdrži. A slamka je sve jača, postaje brvno, a mi od brvna lakše pravimo barikade nego od slamki – tumači na svoj način zbirku „Kratko i kasno” autor Rade Jovanović, po struci profesor književnosti, decenijama saradnik mnogih satiričnih listova, časopisa i emisija, dobitnik mnoštva nagrada, među kojima i nagrade Udruženja književnika Srbije za životno delo.

Napisao je u karijeri oko 100.000 aforizama. Do kraja devedesetih stvarao je intenzivno, a posle smrti dvojice svojih kolega i prijatelja iz Užica, vrsnih aforističara, Milana Nikitovića i Vladana Sokića, postao je, kako kaže, stvaralački polumrtav, psihički prazan. Ali, vratio se, ponovo piše i ponovo se ne da. Grad Užice odao mu je priznanje za najnoviju nagradu, na čemu je Rade zahvalan, ali ima i kritiku na račun lokalne vlasti:

– Optužujem užičke lokalne uprave koje već 10 godina vuku i kisele ideju za održavanje festivala erskog humora, onoga što je užički brend. Nije „lepinja sa sve” užički brend, nego erski humor i erski duh. Krenite gde god hoćete, kažite da ste iz Užica. Aha, Era, vi ste duhoviti, reći će vam, ne pitajući da li ste doručkovali „lepinju sa sve”. Inteligencija ovog kraja je jedan veliki rekvizit koji može korisno da se upotrebi. Imalo je i ima Užice ljude od duha, ali nije uspelo da proda tu umetnost. Još nije kasno, duh je neuništiv – veli Era iz solitera.