Kusturica i njegova vizija

(Američki nedeljnik iz oblasti industrije zabave „Verajeti” o reditelju Emiru Kusturici)

Nagradama ovenčani srpski reditelj Emir Kusturica imao je viziju kada je, pre četiri godine, u planinama na granici sa Bosnom snimao film „Život je čudo“.

Posmatrajući prostranstvo vrhova ukrašenih borovima na obodu kotline Mokre gore od kog zastaje dah, filmski stvaralac zapazio je „ostrvce zemlje” bez seoskih brvnara, staja i ambara kakvim su načičkane ove plodne padine.

Rodila mu se ideja – da ponovo stvori nešto od stare Srbije u ovoj neiskvarenoj prirodi tako što će otkupiti stare brvnare i preseliti ih na strmi planinski pašnjak.

Imao je 50 godina i dvoje odrasle dece i počeo je da razmišlja o drugačijoj fazi svog života – stvaranju nečeg trajnog i pronalaženju mesta za svoju dušu u predelu neizmerne prirodne lepote.

Nije mu bila namera da ponovo oživi mali srednjovekovni drveni grad, ali danas Mećavnik predstavlja zajednicu sačinjenu od desetina malih kuća i gostinskih brvnara koje upotpunjuju banka, crkva, biblioteka, bazen i dva „Dolbi” bioskopa, najbolja u celoj zemlji.

Ovaj kompleks, koji je u klasi hotela sa četiri zvezdice, poželeo je dobrodošlicu svojim prvim gostima 14. januara na otvaranju Filmskog i muzičkog festivala Kustendorf.

„Počeo sam da razmišljam o vremenu koje je preda mnom”, kaže Kusturica, visok, šarmantno aljkav lik neočešljane kose.

„Želeo sam da budem na mestu gde mogu da biram ljude sa kojima ću da živim. S obzirom na to da imam problem sa demokratijom, uvek se šalim i kažem da hoću da budem gradonačelnik koji bira svoje građane, umesto onog koga građani biraju. Mećavnik mi pruža priliku za tako nešto.”

Filmski festival – jednonedeljno takmičarsko utočište na koje dolaze samo pozvani i pažnju usredsređuju na rad filmskih stvaralaca studenata iz 12 zemalja – nastao je iz te vizije.

Kusturica, koji je najveći deo vremena tokom protekle četiri godine proveo na Mećavniku, užasava se današnje komercijalizacije filma u svetu i želi da slavi film u okruženju oslobođenom reklame i sponzorstva…

Umoran od sveta filma koji više ne „stvara idealizam” – što je, kako kaže, Holivudu tako dobro uspevalo od 1930. pa sve do 1970. kada se preorijentisao samo na stvaranje novca – Kusturica je stvorio ostrvo idealizma za svoj festival.

„Kustendorf nikada neće biti komercijalan”, kaže Kusturica. „Iduće godine ću ga proširiti i dovesti pet afričkih, pet azijskih i pet južnoameričkih filmova.”

Sa svojim neobičnim, kaldrmisanim ulicama i izvornim starim restauriranim drvenim građevinama – od kojih su neke stare čak 120 godina – Mećavnik, na velikoj udaljenosti od bilo kog drugog grada, čini mali, ali uzbudljiv prostor pun života koji nameće misao o nekom ranijem vremenu kada je samo jedna poseta Felinija nekom filmskom festivalu bila dovoljna da godinama kasnije utiče na filmske trendove.

Kustendorf festival nije bez kontroverzi – Mihalkov, čiji je novi film „12” otvorio festival, prijatelj je ruskog predsednika Vladimira Putina i za svoj slovenski nacionalistički stav u odnosu na srpsku buduću otcepljenu pokrajinu Kosovo kaže da je „identičan stavu Rusije” – protivi se pritisku Zapada da Beograd pristane na nezavisnost ovog većinski muslimanskog i albanskog regiona. Zatim, štos na otvaranju festivala, kada su 35-milimetarske kopije akciono-avanturističkog hit filma Brusa Vilisa „Umri muški” sahranjene, na tobožnjoj sahrani, bio je demonstracija burlesknog agitpropa smišljenog zarad ismevanja Holivuda…

 (Prevela S. Stijović)